TOMISLAV MOMIROVIĆ ZA KURIR: Niko nije rođen za ulogu ministra, pa ni ja
Moja porodica je moja najveća podrška kroz život i izvor moje snage. Sve moje odluke su podržali, a tako je bilo i sa odlukom da prihvatim poziv Aleksandra Vučića i budem ministar u Vladi Ane Brnabić, kaže u intervjuu za Kurir Tomislav Momirović, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Kako kaže, nije bilo mnogo nedoumica za njega da li da prihvati ministarsku poziciju, već samo osećaj ogromne odgovornosti prema građanima Srbije.
- Nisam profesionalni političar, već poslovni čovek, deo porodične kompanije. Biti deo Vlade u ovakvim trenucima, kad nam je potrebno jedinstvo i zajedništvo da bismo se odbranili od najveće pošasti koja je mogla da nas zadesi, za mene je bila obaveza, a ne stvar izbora.
Na ministarsku funkciju došli ste kao uspešan privrednik, direktor porodične kompanije "Mona hoteli". Trpi li taj posao zbog vašeg odsustva?
- „Mona hoteli“ dele sudbinu celog hotelijerskog sektora u Srbiji, regionu i diljem Evrope. Gradski hoteli su u velikoj krizi jer nema turista, poslovnih putovanja, ekskurzija, dok je nešto bolja situacija na Zlatiboru i Javoru. Ova kriza je dovela hotelijerski biznis na rub profitabilnosti i, još dok sam bio direktor „Mona hotela“, pokrenuli smo poslovne aktivnosti i proširili ponudu u cilju održavanja operativnosti biznisa. Državna pomoć je bila od velikog značaja, ali sad svi sa velikim optimizmom gledamo u proces vakcinacije, koji bi trebalo tokom 2021. da nas vrati u redovne tokove poslovanja.
Koliko vam je trebalo da uskočite u ulogu ministra?
- Niko nije rođen za ulogu ministra, pa ni ja. To je celodnevni posao i u ova protekla dva meseca od polaganja zakletve nisam imao nijedan vikend slobodan, zakasnio sam na sva porodična okupljanja, rođendane i slave. Navikao sam da radom pobeđujem, pa se tako i sada ponašam.
Budući da je „Mona“ porodični posao, koliko vam je na ovoj funkciji drugačija situacija?
- Porodični posao nosi veliko breme od obezbeđivanja porodičnog nasleđa, redovnih plata, investicija do svakodnevne brige da se ta priča ostavi na staranje sopstvenoj deci i potomcima. U državnom sektoru je situacija daleko kompleksnija, ali princip po kome ja upravljam je isti od formiranja tima koji je sposoban da donese rezultat do veoma pažljivog odnosa prema svakom dinaru, potrošnji narodnih para, realizaciji projekata i investicija.
Čiji radni dan traje duže - direktora privatne kompanije ili ministra?
- Radni dan ministra je duži i, kao što sam već kazao, otkad sam postao ministar, proveo sam bukvalno samo dva cela dana s decom. Porodici najviše nedostajem, ali na krilima njihove podrške mogu da obavljam posao ministra u punom kapacitetu.
Šta mislite, bi li vaš brat Uroš prihvatio neku ministarsku poziciju?
- Moj brat je moja snaga i veliki oslonac, na čelu „modnog“ ogranka porodice, i veoma uspešno je prebrodio ovu pandemiju i čak raširio ime brenda po regionu. U ovom trenutku je fokusiran na biznis.
Čijim savetima najviše verujete?
- Roditeljima, porodici, dugogodišnjim prijateljima, svima onima koji me poznaju, znaju kako dišem. Na kraju, čovek ostaje sam iza svojih odluka i uspeh zavisi isključivo od njega samog.
Kurir.rs/Ivana Žigić