Šta je to što do sad možda niste ni čuli o nikotinu
U Srbiji, prema procenama Istituta za javno zdravlje „dr Milan Jovanović Batut“ oko 29% stanovništva su pušači stariji od 15 godina, što je nešto manje od trećine ukupnog broja stanovnika, dok svakodnevni pušači u proseku tokom dana popuše 19 cigareta.
Iako su pušači decenijama unazad upozoravani i dobro upoznati sa štetnim posledicama pušenja i oni, pa čak i ljudi u njihovoj blizini kao glavnog krivca za narušavanje zdravlja pogrešno prepoznaju nikotin.
Nikotin nije bez rizika jer izaziva zavisnost, ali nije primarni uzročnik bolesti povezanih s pušenjem. Paljenjem cigarete oslobađa se duvanski dim koji nastaje sagorevanjem duvana i upravo se u njemu nalazi više od šest hiljada štetnih i potencijalno štetnih materija.
Evo još nekoliko manje poznatih činjenica o nikotinu.
Nikotin kao "dežurni krivac" – je li zaista tako?
Jeste li se ikad zapitali zašto je jedna od najčešćih terapija odvikavanja od pušenja bazirana na nikotinskim zamenskim terapijama poput flastera koji se lepe na ruku, žvaka i sprejeva? Objašnjenje je jednostavno. Još sedamdesetih godina prošlog veka Američka agencija za hranu i lekove (FDA) saglasila se da se nikotin koristi u terapiji odvikavanja od pušenja jer, kako je svojevremeno sugerisao naučnik Majk Rasel, ljudi puše zbog nikotina, ali umiru od katrana. Ova hipoteza je napravila temelj u uspostavljanju nikotinskih zamenskih terapija kroz žvake, flastere, a danas i drugačije oblike isporuke nikotina. Poslednjih godina, FDA razmatra i savremene, naučno zasnovane alternative cigaretama koje oslobađaju nikotin, ali je izloženost štetnim materijama prilikom njihovog korišćenja drastično smanjena u odnosu na cigarete.
Kako nikotin izaziva zavisnost?
Prilikom konzumacije nikotinskih proizvoda, nakon 10 sekundi nikotin prodire u krvotok i počinje da aktivira različite hemijske supstance, uključujući adrenalin (epinefrin) i noradrenalin (norepinefrin). To organizmu pruža stimulanse i povećava dotok krvi u mozak. Ipak, nauka je potvrdila da nikotin može biti fatalan ako se u organizam unese u ogromnim količinama. Kako pušač apsorbuje otprilike 0,1 miligrama nikotina po cigareti, da bi došlo do trovanja, potrebno je popušiti oko 400 cigareta jednu za drugom.
Kako nikotin unosimo i kroz hranu?
Opšte je poznato da je nikotin sastojak biljke duvana. Ali, ne nalazi se samo tu. U duvanu je najviše koncentrovan, ali se nalazi i u hrani koju svako od nas svakodnevno konzumira. Tako nikotina, u niskim procentima, ima u paradajzu, krompiru, paprici, pa čak i u plavom patlidžanu, ali i u godži bobicama koje važe za „super hranu“.