OKIĆENE JELKE BILE SU NA KOMŠIJSKIM PROZORIMA, A NA MOJIMA UZDASI: Dinu Merlinu je praznična atmosfera bila preveliki spektakl!
Dino Merlin život je posvetio porodici, muzici i svojoj publici. Sarajevski kantautor i dalje je pun elana, stvara nove pesme, a dve će premijerno predstaviti u novogodišnjoj noći na onajn koncertu.
Pop zvezda bivše Jugoslavije, u ekskluzivnom novogodišnjem intervjuu za Kurir, priseća se kako su izgledali praznici tokom njegovog detinjstva, priča o ljubavi sa suprugom Amelom, kako je sačuvao decu od estradnih dešavanja i kakva su se osećanja rodila u njemu kad je u maju postao deka.
Kako gledate na 2020. godinu?
- Veći deo godine sam proveo radno, tako da sam umesto koncerata pripremao pesme i spotove, završavao album. Godina je bila traumatična i još uvek nismo do kraja poverovali da nam se dešava sve što se dešava. Godina nas je šokirala po mnogo čemu, a ja sam iz šoka izašao radeći na novim pesmama. Tako je ispalo da je moj novi album moj odgovor na pandemiju, meni i mojoj publici.
Nedavno ste objavili pesmu "Mi". Gde ste našli inspiraciju i da li ste očekivali da će tako brzo postići nezapamćen uspeh?
- Inspiracija za tu pesmu smo svi mi, mi u jednom novom vremenu, zatečeni i pomalo izgubljeni, ali upućeni jedni na druge više nego kad su stvari normalno normalne.
Da li je album u planu za 2021?
- Niko ne može sa sigurnošću tvrditi šta će se desiti u 2021. jer je 2020. nezavršena u smislu promena koje je donela, ali ja se svakako nadam da će situacija biti takva da će objavljivanje albuma biti primereno. A u domenu ljudskih nadanja, nadam se da će doći bolje vreme ne samo za novi album nego i za novo-staro normalno, gde ćemo pokušati nastaviti tamo gde smo stali, čini mi se, globalno trajno promenjeni.
Kako ćete provesti doček?
- Ovo je prva godina koju ne radim stvarno, ali radim virtuelno jer će moj novogodišnji šou imati premijeru 31. decembra u 21 sat, kad će biti promovisane i dve nove pesme, tako da ću u krugu porodice dočekati Novu godinu skoro pa radno. Na taj virtuelni novogodišnji koncert sam ponosan jer je to nešto potpuno novo i drugačije od svega što sam dosad radio.
Imate li u planu beogradski koncert? Mnogi ga jedva čekaju.
- I ja ga jedva čekam. U okviru promocije mog novog albuma Beograd je, kao i svi važni centri, na mojoj listi planova i želja, tako da i za Beograd uvek spremim posebne koncerte.
Kako ste u detinjstvu provodili novogodišnje praznike?
- Nova godina mi nije bila prevelik spektakl, bio sam radničko dete, dete rastavljenih roditelja, živeli smo preskromno da bismo slavili. Svetla i okićene jelke su bili na komšijskim prozorima, a na mojima uzdasi.
Kako uspevate da više od 30 godina budete u samom vrhu popularnosti?
- Radom. A malo i zato što sam rođen pod srećnom zvezdom. Nemam drugog objašnjenja. Potpuno sam posvećen poslu koji volim. Navikao sam da radim. Ali, nakon svih ovih godina, ponekad neskromno pomislim da imam i malo talenta da napišem pesmu.
Da li ste ikada poželeli da napustite estradu? Čime biste se tada bavili?
- Uh, i te kako. Imam toliko ideja čime bih se mogao baviti, ali ne znam čime bih ispunio veliku prazninu koja bi nastala u mom životu da se ne bavim ovim poslomć, kojim se i dalje bavim sa istom strašću, bez obzira na to što je prošlo toliko godina, jer još uvek napredujem - da parafraziram znamenitog violončelistu, koji objašnjava zašto u svojim kasnim osamdesetim još uvek svakodnevno vežba.
Kako provodite slobodno vreme?
- Čitam, slušam muziku, skijam i razmišljam o novim pesmama.
Vaši sin i ćerka završili su prestižne evropske univerzitete. Kako ste uspeli da ih zaštitite od svega što donosi vaša profesija?
- Tako što su obrazovani mimo balkanskih trendova i tako što su se zaposlili i rade sa mnom umesto sa nekim drugim ono što odlično znaju raditi. Srećan sam što sa svojom decom mogu voditi svoje poslove, ali tu nisam ja njima apsolutni šef - bez obzira na moju zahtevnost i strogost, i što rade s Dinom Merlinom, a žive sa Edinom Dervišhalidovićem, ja sam im u oba slučaja samo otac i kao takav osetljiv na svoju decu. Ali raduje me kad vidim da su to odrasli, skromni i pristojni ljudi.
Od 17. godine ste sa suprugom, a ljubav i danas traje. Koji je recept za to?
- Volimo se, sviđaju nam se slične stvari, razmišljamo različito o bitnim pitanjima, a na pola puta, u sredini, nalazimo odgovore za nas, ne pretvaramo se i živimo normalan život. S obzirom na to da se ja bavim poslom koji svaki život čini nenormalnim, srećan sam što je još uvek sa mnom i što smo još uvek zaljubljeni.
Koju ste pesmu njoj posvetili, a koju ona voli najviše da joj pevate?
- Ne znam da li Amela među svojim omiljenim pesmama ima i moje, ali mnoge moje pesme o ljubavi su pesme o Ameli. Što je pesma lepša, to je moja posveta Ameli veća.
Da li vam je žao što neku pesmu koju ste dali kolegi niste sačuvali za sebe?
- Nije mi žao jer sam većinu pesama sebi napisao. Srećom, u karijeri nisam bio prinuđen prodavati pesme kao autor da bih preživeo, zato sam napravio brojne saradnje zbog kojih sam srećan. Neke sam pesme pisao za druge, a neke sam davao drugima. Ne osećam prevelik žal za bilo čim što sam uradio u životu, ali sam svoje pesme zaista retko prepuštao drugima.
Šta uvek uradite kad dođete u Beograd? Da li prošetate vašom omiljenom Skadarlijom?
- Turneje, nažalost, nisu vreme za turističke obilaske i druženja s prijateljima. Srećan sam ako se bar nakratko vidim s dragim ljudima i ako imam slobodnog vremena da prošetam dragim ulicama. Na turnejama većinu slobodnog vremena provodim u hotelu, a u Beogradu, ako mi obaveze dozvole, onda moram otići u neki od restorana na ručak, jer postoje neki restorani u kojima ako niste jeli, kao da niste bili u Beogradu. Barem to za mene važi.
Koliko često jedete vaše omiljeno jelo - pohovanu papriku punjenu kajmakom?
- O da, to je zaista prava poslastica za mene, ali barem što se tiče mene i paprika punjenih kajmakom, mislim da novinari pomalo neopravdano zapostavljaju mnoga druga sjajna jela koja se mogu pojesti u beogradskim restoranima.
Kurir.rs/ Sandra Rilak/ Foto: Edvin Kalić