NAUČNO ČUDO PROPALO ZBOG DRAŽE: Vidasil je 80-tih mogao da izazove revoluciju, ali je gradnja fabrike na Ravnoj Gori ZABRANJENA
Gornji Milanovac – Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije objavio je nedavno studiju pod naslovom „Sve što je veliko uvek je na korist drugih”, iz pera Aleksandra Petrovića i Andrijane Vasiljević, kao kratak pregled izumiteljki Srbije u 20. veku. Na tom slavnom spisku našlo se, među ukupno 11, i ime Vide Popović koja je u Leušićima pod Suvoborom, stvorila izolacioni materijal „vidasil”, izuzetnih odlika. Brener koji razvije temperaturu od 6.000 stepena ostao je bespomoćan jer je taj metalni uređaj počeo da se topi pred „vidasilom” debljine od samo šest do osam centimetara.
Sastoji se od krečnjaka, kvarca, hrizolita, azbesta, lana, celuloze i vode. Njegova struktura je slična kamenu. Može se primeniti u zgradama, toplotnoj izolaciji, rernama, kalupima, oplatama peći, materijalima za pakovanje, sistemima za hlađenje, svemirskoj tehnologiji.
Časopis Jordan Times u tekstu „Vidasil — the invention of the century?” od 18. januara 1987. donosi sagu o pronalasku pod imenom „vidasil”. Novinar opisuje gotovo mitsku borbu dva pronalaska koji se te godine u glavnom gradu Belgije bore za nagradu Eureka za pronalazaštvo.
„Bio je to čudan dvoboj, ali ipak tipičan za moderna vremena. Francuski izum „brenner”, za koga se tvrdi da bi mogao da probije bilo koji materijal, i jugoslovenski pronalazak – termoizolacioni materijal „vidasil” trebalo je da odmere svoje snage jedan protiv drugog na izložbi svetskih inovacija – „Salon Eureka”. Duel je bio ideja francuskog pronalazača koji je ubedio žiri da bi direktno testiranje snaga između dva najjača kandidata olakšalo odluku žirija za Veliku nagradu. Bio je u pravu. Mašina koja može da razvije toplotu od preko 6.000 stepeni Celzijusa dugo i očajnički je udarala po osam centimetara debelom komadu „vidasila”, da bi se, konačno, raspala od svoje sopstvene toplote i sile. Tako je „vidasil”, izum jugoslovenske naučnice Vide Popović, osvojio Gran pri u konkurenciji 600 pronalazaka iz 20 zemalja i pobudio veliko zanimanje među svetskim firmama.
„Vidasil” je ugrađen kao izolacioni materijal u bivšoj robnoj kući „Mitić” u Knez Mihailovoj ulici, poslovnom centru u Sremskoj ulici i u niz drugih objekata u Beogradu. Ovim materijalom je izolovan i jedan hotel na Kopaoniku, koji samo zahvaljujući toj činjenici i danas postoji, jer je neki turista iz Engleske ostavio uključenu peglu i tako izazvao požar u kojem je brzo izgorelo sve u njegovoj sobi, ali vatra nije mogla dalje.
Međutim, ako vatra ne bi mogla da naudi tom pronalasku, tu su ljudi koji to mogu. Vida u svom Kraljevu nije mogla ništa da uradi, jer su vlasti unekoliko svesne da im se bliži kraj gurale svoje promašene investicije, tako da je morala da ode u Novi Sad. Pojavile su se i dve firme iz Zagreba i Ljubljane, kao i preduzeće iz Petrovaradina, spremni da investiraju u proizvodnju „Vidasila”. Ali i samo mesto Leušići koje je odabrano zbog blizine potrebnih sirovina bilo je problematično. Politika se neposredno uplela jer su to mesto na Ravnoj gori komunisti povezivali sa sećanjem na đenerala Dražu i nisu želeli tamo da vide nikakav privredni polet. Fabrika je ugašena, a Vida odlazi iz zemlje i prema novinskim izveštajima otvara fabriku „vidasila” u Novom Meksiku – navodi autor studije.
(Kurir.rs/RINA)