OBJAVLJENA TEMELJNA REFORMA ATP: Kako bi profesionalni tenis mogao da se promeni? Šta to znači za Đokovića?
Skoro da ne prođe dan a da iz vodećih globanih teniskih organizacija - ATP i WTA pre ostalih pet - ne pojavi neko obaveštenje koje se tiče uređenja naredne sezone, ali i mnogo važnijih statutarnih tema, podstaknutih nastojanjima njihovih vodećih menadžera da se izbore sa negativnim efektima korona virusa.
Istovremeno, široka je i debata o tome kako se baviti pitanjima o budućem ustrojstvu profesionalnog tenisa, dodatno podstaknutim najavljenim formiranjem paralelne igračke organizacije PTPA od strane Đokovića i Pospešila.
U tom smislu je veoma zanimljivo zvučalo obaveštenje ATP organizacije da je na mesto glavnog poslovnog direktora imenovan Daniele Sano, nadležan za sva komercijalna partnerstva, sponzorstva, globalne prodajne/marketing/PR i razvoj poslovanja. Bogato iskustvo ovog 44-godišnjeg menadžera nastajalo je iz pređašnjih angažmana u ogranku za sportski marketing globalne super-agencije WWP, Superbajk svetskog prvenstva i fudbalskog kluba AS Roma. Time je osnažena "italijanska osovina" u vrhu krovne organizacije muškog profesionalnog tenisa, koja je sigurno imala važnu ulogu u dovođenju završnog Mastersa sezone u centar italijanske industrije, Torino – što je podcrtano i izjavom njemu direktno nadređenog Generalnog direktora ATP-ja Masima Kalvelija "da se od Sanoa očekuje da značajno utiče na uvećanje sveukupnog poslovnog potencijala ATP organizacije."
Kako je ovo imenovanje u teniskim medijskim krugovima prokomentarisano kao mogući nagoveštaj razmatranja ponovne saradnje profesionalnog tenisa sa industrijom igara na sreću – jednom od glavnih sponzora upravo fudbala i moto-sporta – koja je strogo zabranjena na svim nivoima odlukom svih vodećih organizacija svetskog tenisa posle više nego uočljivog sponzorstva Australijen Opena od strane kompanije Vilijem Hil, čekalo se da se vidi koji će naredni konkretni koraci i objave uslediti u predstojećem periodu. Da je industrija igara na sreću itekako zainteresovana za još veće prisustvo u tenisu potvrđeno je tokom leta, gde su neke od vodećih svetskih kompanija iz ove oblasti sponzorisale brojne egzibicione teniske turnire na kojima su učestvovali najbolji teniseri i teniserke sveta – među kojima su bili primećeni i neki regionalni turniri organizovani u Srbiji. Utoliko je zanimljivije to što je sledeća velika objava iz teniskog centra bila preimenovanje (i rekonstituisanje) organizacije za superviziju takmičarske etike u tenisu – Tenis Integriti Junit (operativno nezavisnog ogranka Međunarodne teniske federacije) u Internešnel Tenis Integriti Ejdžensi (Međunarodnu agenciju za integritet u tenisu) i promocija slogana koji odslikava njen „modus operandi“ – „Tenis u koji možete imati poverenja!“ Nova ITIA će nastaviti misiju prethodnice sa još više posvećenosti u primeni anti-korupcijskih protokola i razvoja njenih struktura i protokola, „pogotovo u vreme izuzetnih finansijskih nedaća“ koje su u poslednje vreme zadesile sport. Uprkos tome, u ITIA su uložena značajna, „povećana sredstva, kao vid podrške za posao kojim se organizacija bavi“ (po rečima Generalnog direktora Džonija Greja).
Ubrzo je postalo jasno zbog čega je bilo važno objaviti vesti o ovoj reformi – koliko god duboka ona bila; naime, ATP je objavio da će turnirima iz serija 250 i 500 biti dozvoljeno da među sponzorima opet uvrste i kompanije iz industrije igara na sreću, a da će biti omogućeno i stvaranje grupacije od do 7 turnira – u okviru kojih bi se pravio „jedinstveni sponsorski fond“ kako bi mogli da se ispomognu i obezbede održavanje u vreme ekonomske krize. Ove mere su nagoveštaj veoma opsežnog plana (sadržan na čak 92 stranica) o konsolidaciji organizacije svetskog tenisa, baziran na „4 glavna stuba“ ili cilja, a to su:
■ Objedinjavanje prava i centalizacija usluga – koja će integrisati sva prava na promet medijskog sadržaja, podataka i pratećih komercijalnih usluga svih turnira – putem novog softvera nazvanog „Inovacije teniske datoteke“,
■ Dugoročna formula za povećanje nagradnog fonda turnira – po kojoj bi se on povećavao za 2.5% svake godine, dok bi se neto prihod turnira pre poreza a posle odbijenih troškova za nagradni fond turnira delio po osnovi 50%-50% sa igračima,
■ Isticanje vodećih teniskih događaja – gde bi u centru pažnje bili 9 Masters 1000 turniri (uključujući Indijan Vels i Majami) – kojima bi se moglo produžiti trajanje za još nekoliko dana, uvećati veličina žreba i uvesti dodatni programi za druženje asova sa publikom, i
■ Produženje perioda važnosti turnirskih licenci - po kojima bi Masters turniri serije 1000 produžili period licenciranja na 30 godina, čime bi se povećala korporativna vrednost i podstakle investicije u infrastrukturu i programe bogate interakcije između publike/pratilaca, asova i medija.
Njegov rodonačelnik, novi predsednik ATP organizacije (bivši igrač i sada veoma uspešan biznismen) Andrea Gaudenci ga predstavlja kao „viziju koja će još bliže uskladiti interese svih turnira i igrača, definisati još stabilniju formulu za stvaranje nagradnih fondova i integrisati medijska prava i vrednost podataka tako da su još više i direktno pod kontrolom svih 64 turnira ATP organizacije. Ova integracija bi trebala da preokrene skoro neverovatno nepovolju statistiku u ovoj oblasti koja prati profesionalni tenis – da raspolaže sa samo 1.3% od vrednosti globalnih medijskih prava iako se nalazi na 4. mestu po popularnosti među svim sportovima. Jasna poruka je da bi još viši nivo zajedničkog rada doneti do ukupno većeg prosperiteta za sve – iako se iz ovog modela može naslutiti da bi najmanji turniri – oni iz serije 250 (56% turneje) mogli biti ugroženi. Druga faza ovog plana je mnogo odvažnija, i podrazumeva integraciju medijskih prava i korisničkih usluga preostalih 6 upravnih tela svetskog tenisa – 4 Grend slema, Međunarodne teniske federacije i WTA – sa ATP-jem, iako se za ovo ne spominje mogući vremenski okvir, uz očekivano ekstenzivne pregovore.
Jedno od mogućih rešenja za turnire iz serije 250 je da se nihovi termini održavanja postave tako da se poklapaju sa drugom nedeljom turnira iz serije Masters 1000 – što bi omogučilo igračima koji pretrpe ranu eliminaciju na Mastersima da prijave učešće na ovim turnirima. Time bi se interesovanje i – samim time – marketinška vrednost ovih turnira povećala, a ATP bi čak i finansijski potpomogla turnire iz serije 250 koji bi pristali da se terminski uklope u ovaj plan. To bi podrazumevalo da 38 turnira iz ove serije dobiju akcije u kompaniji ATP Medija, zaslužnoj za godišnje povećanje neto prihoda od 16% od njenog osnivanja 2009. godine. Već 18 turnira je objedinilo svoja medijska prava sa ATP Medijom – i ostvarilo prihod od 12.2 miliona američkih dolara u 2019, 35.7% više nego prethodne godine. Dodatni i važni izvor za finansiranje turnira bi došlo od „Inovacija teniske datoteke“ (Tenis Dejta Inovejšns – TDI) , posebne finansijske jedinice koja bi raspolagala pravima na podatke i podacima korisnika i postala operativna do kraja godine. Po informacijama iz finansijskih službi ATP turneje, distribucija prava na podatke je stvorila prihod od 21 milion američkih dolara u 2019. godini, od čega je 7.2 miliona podeljeno turnirima.
“Jedini mogući ishod ovog pregalaštva je - pozitivan,” istakao je Gaudenci. „Ako ostvarimo i deo naših ambicija, realno je očekivati takav rezultat – a za to se vredi ozbiljno potruditi, jer bi sve drugo bila ozbiljna greška,“ zaključuje on.
Nesumnjivo je da je ovaj administrativni „tur de fors“ ATP organizacije i njenog predvodnika – kao i termin međunarodne objave - namenjen cilju da se umanji pažnja međunarodne teniske javnosti za najavljene programske odluke i aktivnosti PTPA asocijacije, čija se uloga u donošenju i promociji ovog opsežnog projektnog plana negira, uprkos činjenici da se ona spominje 22 puta na prvih 68 stranica njegovog sadržaja. Biće zanimljivo videti kada će stručni tim PTPA objaviti da je „uradio svoj zadatak“ i šta će njegovi predlozi i zaključci sadržati, pogotovo što su i Đoković i Pospešil u više mahova izjavili da oni tu organizaciju vide kao deo ATP-jevog ekosistema, uprkos oštrim tonovima zabeleženim na konferencijama za medije tokom završnog Mastersa sezone u Londonu.
Ono što je iz svega ovoga jasno je da je međunarodni profesionalni tenis pred značajnom prekretnicom – koja je u jednoj meri i podstaknuta neželjenim efektima globalne pandemije na „zdravstveno stanje belog sporta“. Da je od sada moguće očekivati baš sve u ovom procesu svedoče i gorenavedene vesti, promene i najavljene inovacije – što će biti naglašeno već u prvom kvartalu naredne sezone, protkane neizvesnošću koje i dalje aktuelni korona-problemi i dramatično promenjen kalendar turnira i brojni logistički izazovi sa sobom nose.
U svakom slučaju – sa srećom!
Vuk Brajović / Kurir sport