Ko ne bude mogao da dokaže da je na zakonit način stekao imovinu, ostaće bez 3/4 njene vrednosti, a ako sud utvrdi da je imovina stečena krivičnim delom, mogao bi da mu bude oduzet celokupan nezakonito pribavljen imetak, predviđa Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, čija primena počinje 11. marta.
Na udaru Zakona naći će se oni za koje poreski organi posumnjaju odnosno utvrde da za najviše tri uzastopne kalendarske godine imaju razliku iznad 150.000 evra između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda, a ukoliko bude sumnje i na izvršenje krivičnog dela, slučaj će biti prijavljen policiji i tužilaštvu, kaže predsednik Udruženja sudija i tužilaca Srbije Nenad Stefanović.
Smatra da je država ovim zakonom dobila delotvoran mehanizam da za svakoga u svakom trenutku može da se utvrdi da li se nezakonito obogatio.
- Borba protiv organizovanog kriminala na prvom mestu podrazumeva udar na prihode koji su stečeni vršenjem krivičnih dela od strane organizovanih grupa i njihovo oduzimanje - naglasio je Stefanović.
Kontrolu imovine građana, prema ovom Zakonu, vodiće posebna Jedinica Poreske uprave i ako utvrdi da postoji nezakonito stečena imovina, doneće rešenje o utvrđivanju posebnog poreza od 75 odsto na poresku osnovicu, koju čini zbir revalorizovane vrednosti utvrđene nezakonito stečene imovine za svaku kalendarsku godinu koja je bila predmet kontrole.
Na ovo rešenje oporezovani će imati mogućnost žalbe Ministarstvu finansija, čija će odluka biti konačna u upravnom postupku, ali će i dalje moći da pokrene upravni spor - tužbom pred Upravnim sudom.
Teret dokazivanja uvećanja imovine fizičkog lica je na Poreskoj upravi dok je teret dokazivanja porekla imovine na obvezniku u delu u kome uvećanje njegove imovine nije u skladu sa prijavljenim prihodima.
Zakon inače uvodi takozvanu unakrsnu proveru imovine koju sprovodi pomenuta posebna Jedinica u Poreskoj upravi.
Radi delotvornijeg postupka i dostavljanja podataka koji su ovoj Jedinici potrebni biće određen jedan ili više zaposenih za vezu sa Jedinicom iz Ministarstva unutrašnjih poslova, Narodne banke Srbije, Uprave za sprečavanje pranja novca, Agencije za sprečavanje korupcije, Republičkog geodetskog zavoda, Agencije za privredne registre i Centralnog registra, depoa i kliring hartija od vrednosti.
Prema potrebi, zaposleni za vezu će moći, na zahtev direktora Poreske uprave, biti privremeno premešteni ili upućeni na rad u Jedinicu Poreske uprave.
Ukoliko se u posebnom poreskom postupku posumnja da je prilikom nelegalnog sticanja imovine izvršeno krivično delo, Jedinica Poreske uprave o tome će obaveštavati policiju, Poresku policiju, javno tužilaštvo i druge nadležne organe.
Ko su osobe čija će se imovina proveravati - utvrđivaće se godišnjim smernicama koje donosi direktor Poreske uprave na osnovu analize rizika.
- Smernice neće biti javno dostupne - navodi se u Zakonu.
Takođe, postupak provere imovine moći će da se pokrene i po prijavi građana ili neke institucije.
Zakon je precizirao da se prilikom kontrole uzima u obzir celokupna imovina fizičkog lica koje se kontroliše, a naročito nepokretne stvari, kao što su stan, kuća, poslovna zgrada i prostorije, garaža, zemljište i drugo.
Na proveri su i finansijski instrumenti, udeli u pravnom licu, oprema za obavljanje samostalne delatnosti, motorna vozila, čamci, brodovi i drugi plovni objekti i vazduhoplovi, štedni ulozi i gotov novac, kao i druga imovinska prava.
Inače, propisano je da su sva lica koja učestvuju u ovom postupku dužna da podatke iz postupka čuvaju kao profesionalnu tajnu.
Kad je u pitanju odnos ovog poreskog postupka i krivičnog postupka, Zakon je predvideo da ukoliko je pravnosnažnom presudom utvrđena imovinska korist pribavljena krivičnim delom, ali i plaćen poseban porez prema ovom Zakonu, sud onda uračunava iznos plaćenog posebnog poreza u imovinsku korist pribavljenu krivičnim delom.
Ovo pravilo biće primenjeno i u postupcima oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela.
Propisano je i da će zaposleni u Jedinici Poreske uprave biti dužni da pre stupanja na rad Agenciji za sprečavanje korupcije dostave potpune i tačne podatke o svojoj imovini.
Za njih su predviđene i bezbednosne provere koje će vršiti MUP i Bezbednosno-informativna agencija (BIA) na pismeni zahtev direktora Poreske uprave i to pre njihovog stupanja na rad, tokom rada u Jedinici i godinu dana od prestanka rada.
Provere će se sprovoditi bez znanja lica koja se proveravaju.
Bezbednosne provere MUP-a, zakon predviđa radi utvrdivanja postojanja smetnji sa stanovišta zašite javnog poretka, a BIA sa stanovišta bezbednosti Republike Srbije.
Zakon je predvideo i kazne za nesaradnju sa Poreskom upravom.
Pravnim licima koja na zahtev Jedinici Poreske uprave u roku koji ona odredi ne dostave tražene podatke, moći će da se izrekne novčana kazna od 500.000 do dva miliona dinara.
Za isti prekršaj preduzetniku preti novčana novčana kazna od 100.000 do 500.000 dinara, a od 50.000 do 150.000 dinara preti kazna fizičkom licu i odgovornom licu u pravnom licu, državnom organu i organizaciji, kao i organu autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i imaocu javnih ovlašćenja.
Pored toga, predviđena je i novčana kazna od 50.000 do 150.000 dinara fizičko lice koje ne čuva kao profesionalnu tajnu podatke do kojih je došlo u postupku utvrđivanja imovine i posebnog poreza.
Zakon je usvojen 29. februara prošle godine, a 11. marta je stupio na snagu, sa odloženom primenom od godinu dana radi formiranja Jedinice i priprema za efikasnu primenu ovog propisa.
(Kurir.rs/Tanjug)