Dečko rođen 1999, koji je bio zdrav pre kovida, ali vrlo gojazan, izgubio je bitku s koronom 31. decembra. Sada nam je devojka od 23 godine najmlađi pacijent na respiratoru
Mladić od svega 21 godinu izgubio je bitku s koronom 31. decembra, 15 minuta pred ponoć, s kojom smo ušli u Novu godinu. Uprkos svim našim naporima, dečko koji je rođen 1999. i koji je bio na respiratoru je, nažalost, preminuo. Pre nego što je dobio koronu nije imao nikakve bolesti, ali je bio vrlo gojazan. Gojaznost je baš veliki problem kod kovida, a istraživanja će tek utvrditi zašto je to tako - kaže u intervjuu za Kurir dr Tatjana Adžić Vukičević, direktorka kovid bolnice u Batajnici, odgovarajući na pitanje kako je dočekana 2021. godina u toj zdravstvenoj ustanovi.
Koliko imate pacijenata?
- Cifra se malo smanjuje, ali se vrti oko 500. Najviše pacijenata bilo je 13. decembra - 534, a sada smo na oko 480-490, što je malo manji priliv, ali i dalje ima bolesnika iz cele Srbije. U jedinici intenzivne nege je 70 ljudi, od toga je 39 intubiranih. Ranije ih je bilo 87. Znači, malo manji broj, ali i dalje veoma visok. Prosečna starost hospitalizovanih je 68 godina. Na respiratoru nam je i devojka od 23 godine, koja je sada najmlađi intubirani pacijent.
Ubeđeni ste da je virus mutirao.
- Virus dugo traje, a ako gledamo novembar 2019, kada su u svetu identifikovani prvi slučajevi čudne virusne pneumonije, ubeđena sam da je mutirao. U trećem talasu su najteže kliničke slika. I to me i upravo rukovodi, kao kliničara, jer nisam istraživač, na zaključak da je mutirao.
Zbriše pluća, pa ide dalje?
- Zbriše pluća i ide na druge organe i sisteme. Daje i česte tromboze. Pa kad se čovek izleči i ode kući, usled korone nastane tromboza i može da dođe do akutnog infarkta miokarda, embolije, iznenadne srčane slabosti, smrti... U prvom talasu sam tri meseca bila s kovid pacijentima, kada je moja matična kuća, Klinika za pulmologiju KCS, bila u kovid sistemu. Ali u drugom talasu, kada Klinika za pulmologiju nije bila kovid, gledala sam sve te iz prvog talasa. Zaista, bilo je i plućnih embolija, i tromboza nogu i stabla i grane arterije pulmonalis, raznih situacija.
Ima li to veze s godinama ili s bilo čim drugim?
- Nema veze s godinama. To su i zdravi, mladi ljudi, bez prethodnih bolesti, koji su dobili tromboze zbog korone. Oporavak, inače, traje jako dugo, mesec-dva, tri, pa i duže. Svi ljudi se žale na opadanje kose zbog heparina, kortikosteroida i samog virusa. Na enormnu malaksalost, toliko budu slomljeni kada izađu iz bolnice da ne mogu da se istuširaju.
Ima li i amputacija usled tromboza?
- Baš pre dva dana u Batajnici smo imali amputaciju, a i jednu pretprošle nedelje. To su zapravo indikacije za amputaciju, koje mi ne radimo, već kliničko-bolnički centri sa operacionim salama. I to je začepljenje velikih krvnih sudova. Čovek ima 63-64 godine, nije mnogo star, a cela desna noga morala je da mu bude amputirana.
Očekujete li rast zaraženih zbog Nove godine?
- Zahvaljujem srpskoj javnosti što je krajnje ozbiljno shvatila apele nas u belim mantilima i ljudi iz kriznog štaba i što su se pridržavali mera, i za doček, i za reprizu. I ako se svi zajedno i dalje ovako budemo ponašali, uz vakcine, pobedićemo koronu, kao što su pobeđene sve boleštine pre nje, počev od tifusa, kolere, tuberkuloze...
Procenjujete li do kada ćete da živite u Batajnici?
- Pošto smo kovid bolnica, poslednji ćemo se osloboditi pacijenata. A dok je ijedan pacijent tu, i ja ću biti s njim. Vakcine će sigurno pomoći, ali još mi je sve to daleka budućnost. Za dva-tri meseca bih možda mogla da znam kada ću se vratiti kući.
Jelena S. Spasić