Znate da sam pasionirani sportski ribolovac, to su oni što ne love
ribu da bi je odmah ubacili u kotlić, već je vraćaju nazad u vodu
Miloš Vučević, gradonačelnik Novog Sada, koji je nedavno preležao koronavirus, kaže da pandemija predugo traje, pa je otud i logično da i kod njega, kao i kod svih ljudi, izaziva nervozu. Ipak, kako pojašnjava u razgovoru za Kurir, time se problem ne rešava.
- Stres i nervoza ne utiču dobro na imunitet, a ja sam tek preležao koronu, pa moram da se čuvam. Uvek se setim kako je našim lekarima u skafanderima, s maskama, satima na nogama... i tako već deset meseci, svakog dana i svake noći. Mi ostali nemamo pravo da se žalimo, već treba da stisnemo zube, da izdržimo, da ih podržimo i da se borimo.
Pričali ste kako posebno starijem sinu morate da objašnjavate zašto su mere takve kakve su. Jeste li uspeli?
- Setite se kakvi ste bili sa 19 godina, pa pokušajte da zamislite kako bi bilo da vam je neko ograničio sve to u čemu ste tada uživali. To su generacije koje se ljute jer nema druženja, izlazaka, putovanja... Moj stariji sin Mihailo je brucoš na Pravnom fakultetu i njegovi vršnjaci su propustili i maturske večeri, i ekskurzije, i mnoga slavlja i druženja, i one prve prave brucoške dane... Razuman je on. Ali mladosti je svojstveno da bude buntovna, pa mi stalno imamo neku borbu.
Kako ćete ove godine proslaviti Božić?
- Redovno idem na liturgiju u jedan od hramova SPC u Novom Sadu, a posle proslavljam Božić u krugu porodice.
A kako ga pamtite iz detinjstva?
- Uvek smo ga obeležavali kako tradicija nalaže, Badnji dan pripremajući se za najradosniji hrišćanski praznik Božić. I ja svoje sinove tome učim. A anegdota je sigurno bilo. To bi moj tata Zoki mogao najbolje da vam ispriča.
Umete li nešto da kuvate, da li spremite i nešto za Božić?
- Valjda se to na meni vidi (smeh). Znate da sam ja pasionirani sportski ribolovac. To su oni što ne love ribu da bi je odmah ubacili u kotlić, već je vraćaju nazad u vodu. Ali volim sve riblje specijalitete. Ima u mom društvu i boljih majstora za kultaču, ali nisam ni ja za bacanje.
Šta želite sebi i porodici, baki, koju ne možete da viđate, a šta građanima Srbije?
- Da budemo zdravi i srećni, da ostanemo oslonac jedni drugima i da verujemo svojoj državi. Prethodna godina nas je dobro naučila da nevolja izjednačava ljude i da je zato važno da budemo jedinstveni kako bismo ostvarili zajednički cilj. I pobedićemo koronu! Mojoj baki Dragici želim da u zdravlju proslavi 92. rođendan. Naši susreti tokom epidemije, kada sam joj pomagao i kao volonter i kao unuk, preko noći su postali viralni. Čekam da baka Dragica otvori profile na društvenim mrežama (smeh).
Kurir / J. V.
Foto: Privatna arhiva