Nemanjin dolazak u srpski fudbal bio bi svemirski transfer, imao bi snagu meteora. U ovo doba kada nam odlaze ljudi iz zemlje to bi nosilo neprocenjivu poruku za čitavo društvo, kaže u ekskluzivnom razgovoru za Kurir Milan Jovanović
Čovek od stava, reči, čistog obraza, iskren i pošten do maksimuma. Milan Lane Jovanović.
Nikoga ne napada, želi samo jedno nama kao narodu - da prestanemo s ratom i podelama. Ovo je mnogo više od običnog razgovora s jednim bivšim fudbalerom.
Uvek ste govorili iz srca, ono što mislite, za dobrobit... Nije dobro stanje u našem fudbalu.
- Činjenice su da nam se A reprezentacija, ali i nijedna mlada selekcija nisu plasirale na Euro i to mi kao navijaču nikako ne prija. Moramo i možemo bolje, ali važnije od samog rezultata su problemi koje imamo, a tiču se sistema vrednosti. Imamo sumnju na regularnost takmičenja, problem huliganizma, hipoteku korupcije koja je tu decenijama unazad. Obradovale su me najave za infrastrukturne projekte i jedan detalj mi se neobično svideo, a to je da dva mlada igrača do 21 godine moraju da počinju utakmicu u Superligi. To zaista podržavam!
Ali... ljudi se ne poistovećuju s državnim timom. Zašto?
- Kult reprezentacije gradi se iskrenim odnosom, kontinuitetom, poverenjem i, na kraju, rezultatima. U prošloj deceniji samo su dva selektora uspela da naprave značajne rezultate. Radomir Antić i Slavoljub Muslin. Umesto logične podrške uskraćeno im je poverenje na najbrutalniji način. Poslali smo veoma ružnu sliku o sebi, to je pre svega civilizacijsko pitanje.
Nemanja Vidić je izneo stav o stanju u našem fudbalu. Usledio je odgovor Slaviše Kokeze. Kako komentarišete sve to?
- Nikada nisam diskusiju spustao na lični nivo, osim ako nije afirmativna. Trudim se da poštujem svačiji integritet i da svojim izjavama ne radikalizujem atmosferu, već da pošaljem umirujuće poruke. Dominantno osećanje naše civilizacije je strah, pa su tako jedni u strahu da nešto kažu, a drugi da čuju kritike. Osnovno demokratsko pravo je pravo na javno iznošenje stava. I Vidić je to uradio - oštro i nepokolebljivo. To korespondira sa čvrstinom njegovog karaktera. Pravičan je i pošten do srži i prema tome ne treba biti autističan. Poražavajuće je ignorisati njegove stavove. Naprotiv, to treba analizirati i njegovim kritikama pristupiti konstruktivno.
Da li verujete da iza Nemanje Vidića stoji neki političar?
- Vrlo precizno sam pročitao Nemanjin intervju, čini mi se da nigde nije tražio ničiju podršku. Ona mu nije ni potrebna. Nije pravio nikakve klanove, to se veštački potencira. I s tim moramo stati, jer nam ništa dobro neće doneti. Vidićev povratak u srpski fudbal bio bi "svemirski transfer", imao bi snagu meteora i društveni značaj koji bi prevazišao fudbalski format. Deca bi dobila istinskog idola, logičnu i zdravu identifikaciju. U situaciji kada mnogi odlaze iz zemlje njegov povratak bi nosio poruku ogromnog optimizma. Moramo negovati najbolje, posebne i unikatne. Uveren sam da država i društvo neće propustiti ovu priliku.
Za 76 dana kreće trka za Mundijal, a kod nas - podele i svađe. Dokle?
- Koincidencija ili ne, upravo čitam knjigu našeg genija Dušana Kovačevića "20 srpskih podela". Razmišljam da li ćemo ikada biti iskreno, ali iskreno, složni. Bez usijane atmosfere, bez antagonizma i bez ikakve mržnje? U paradoksalnoj smo situaciji. Ako kažete da vam prija auto-put od Beograda do Čačka, odmah vas, bez vašeg pristanka, svrstaju u jednu kolonu ili ako kažete nešto što bi trebalo popraviti u srpskom fudbalu, tretiraju vas kao neprijatelja na drugoj strani. Vrlo se teško ovde osećati i ponašati se racionalno, ostati svoj i dosledan sebi.
Kurir sport / Miloš Bjelinić