Profesor dr Dušan Popadić sa Medicinskog fakulteta u Beogradu rekao je da će nam vakcina skinuti maske onda kada se dovoljan broj ljudi bude vakcinisao, odnosno kada bude visok procenat onih koji su neosetljivi na virus.
Pričao je o tome koliko je potrebno ljudi da se vakciniše da bi imunizacija bila uspešna i kako ćemo živeti na leto i sledeće zime.
Profesor Popadić je rekao da se licitira sa nekim brojevima od 60, 70 i 80 odsto kada se govori o kolektivnom imunitetu.
Međutim, kako je rekao, kada je on učio epidemiologiju, tada je važilo da tek sa 95 odsto neosetljivih može da se proglasi uspešna imunizacija.
Govoreći o skepsi prema vakcinama, Popadić je rekao da ne zna odakle to potiče i da se razne informacije šire najviše na društvenim mrežama.
Ističe da se stvara nepotrebna buka i da je imunizacija protiv kovida 19 ista kao i imunizacija protiv svake druge bolesti. Razlika je u tome što bi svi trebalo da budu svesniji da je još važnije imunizovati se, jer imamo epidemiju.
Benefiti vakcina
Na pitanje koji su benefiti vakcina, naveo je da se nećemo razbolevati, da ćemo moći da se vratimo drugim aktivnostima, poslovima i rutinama, da putujemo, da se nećemo plašiti toga da se razbolimo ili da će neko naš da premine od kovida 19.
Profesor Popadić naglašava da su to sve koristi koje daleko prevazilaze potencijalni strah od neželjenih efekata vakcine.
Dodao je i da veoma mali broj ljudi ima neželjene efekte, i da kod ogromnog procenta ljudi ti efekti traju dan ili pola dana, isto kao i kod drugih vakcina.
Kada je reč o kritikama upućenim farmaceutskim kompanijama, Dušan Popadić ističe da one mnogo više zarađuju na drugim svojim proizvodima nego na vakcinama.
- Vakcina je stigla u našu zemlju i treba iskoristiti tu mogućnost koja se otvorila za imunizaciju i zaštititi sebe i bližnje od bolesti - rekao je Popadić.
Sve vakcine imaju sličnu imunogenost
Kaže da će se on vakcinisati onom vakcinom koja bude dostupna za njega u tom trenutku, ali navodi da nije bitno o kojoj vakcini je reč, jer sve one imaju sličnu imunogenost i sličnu učestalost neželjenih efekata.
- Nama nikakvog razloga birati jednu, drugu ili treću - dodao je.
Ukazao je i da je čitao dokument engleskog fonda za zdravstveno osiguranje, i da su oni napisali da ako se započne imunizacija "Fajzerovom" ili "oksfordskom" vakcinom, a druga doza ne bude dostupna, da je moguće da se bezbedno primi i druga vakcina.
Prerano je govoriti koliko će nas dugo vakcina štititi, ali profesor Popadić očekuje da će zaštita trajati godinama, ali ne i doživotno.
Objasnio je da korona virus i influenca nisu slični, i da influenca ima veću sposobnost promene svog genotipa i antigenske građe.
SZO svake godine prati koje su to promene i koji su sojevi u opticaju, i onda se na osnovu te procene formuliše šta od sojeva ulazi u vakcinu i to se menja svake godine.
Kako je rekao Popadić, ne primamo vakcinu protiv influence svake godine jer nam imunitet slabi tako brzo, nego zato što se očekuje da bi neki drugi sojevi mogli da izazovu epidemiju kod nevakcinisanih.
Vakcine napravljene brzo – da li je to razlog za brigu
Kada je reč o tome kako je moguće da se tako brzo naprave vakcine protiv kovida, Popadić kaže da to nije bilo moguće pre pet ili deset godina, ali da nauka napreduje i da se tehnike i alati usavršavaju.
Ponovio je da bi samo trebalo primiti vakcinu i da je sasvim svejedno koju.
Ali ističe da kada se imunizujemo, još nismo imuni, već je potrebno određeno vreme da se razvije imunološki odgovor do te mere da nas štiti.
Sva merenja do sada su pokazala da je za to potreban period od šest nedelja, odnosno tri nedelje nakon druge doze vakcine.
Upitan kako ćemo živeti na leto, profesor Popadić je rekao da ćemo sigurno živeti mnogo normalnije, i da ćemo možda opet imati porast slučajeva naredne zime, ali ističe da to zavisi od našeg ponašanja i od toga koliki se broj ljudi bude imunizovao.
(Kurir.rs/ RTS)