ĐAVO NITI ORE, NITI KOPA NEGO HUŠKA IVANA IVANOVIĆA DA TVITUJE: Kako je pisac kratke forme pomislio da je otkrio prevaru!
Đavo niti ore, niti kopa nego huška Ivana Ivanovića da tvituje, pa ovaj ispada glup u društvu. Računa da mu je to što zna svih 30 slova dovoljno da njegove poruke od 160 karaktera zvuče pametno i vickasto, ali ni sa brojkama ni sa slovima nema sreće.
Tako je na Badnji dan, ničim izazvan napisao:
„Da zaokružimo, ni posle svih uvreda, petodnevne kampanje i mešanja AV, još uvek niko nije objasnio kako televizije sa nac frekvenciom javi stiže 5000, rojters javi 4887, a vlada da je stiglo 4.800 vakcina. Mogao bi da objasni neko. Može AV, G Uzelac, kurir, V Obradović, svejedno.“ (U antičkom Rimu, nepoznavanje gramatike isključivalo je pojedinca iz javnog života, i takav nije smeo da se javlja za reč na skupovima, a kod nas ovaj pisac kratke forme ima svoj šou na televiziji! „Frekvencia“ bez J, malo R u „rojters“ i ostalo! Kako si ti dobio dozvolu za taksiranje, čoveče?)
Elem, Ivan Ivanović, naime, pred kraj prošle godine uobrazio je da je Aleksandra Vučića uhvatio u krađi 187 vakcina (!) i od tada gusla isto, podbadan Slobom Georgijevim, Slavišom Lekićem i još nekima čije misli staju u 160 karaktera, i još ostane dovoljno za tri uzvika i smajli...
Kurir je Ivana Ivanovića pozvao da prizna grešku i izvini se, ali medicina poznaje takva stanja u kojima čovek odbija da prihvati realnost nego srlja, vođen svojom sumanutom idejom, što je obično praćeno i ubeđenjem da su se svi urotili protiv njega. I naše nacionalne televizije, i svetska agencija Rojters, i Vlada, i Kurir... Nije lako Ivanu Ivanoviću. Svako od nas bar jednom je sanjao da ga juri čudovište vatrenih očiju. Noge su nam kao od olova, s mukom vučemo prolaznike za rukav i sopćemo: Pomozite!, ali niko ne vidi kakva nam opasnost preti i ne obazire se na naše vapaje! Ali, mi se probudimo, a Ivanović to živi!
Istina, neki stručnjaci smatraju da pacijent doživi privremeno olakšanje ako njegovo sumanuto stanje i mi prihvatimo kao realnost. Zato ćemo odgovoriti na njegovo pitanje iz tvita...
„Važi, Ivane, sve je u redu, smiri se... Evo ovako je moguće ono što te muči...“
Osamnaestog decembra prošle godine, govoreći o naporima države da obezbedi dovoljno vakcina, Aleksandar Vučić najavio je „da će Srbija umesto očekivanih 10.000 doza Fajzerovih vakcina u prvom kontigentu dobiti 5.000 doza“. (Agencija Fonet prema N1)
Dan kasnije Novosti su pod naslovom „STIŽE PRVIH 5.000 VAKCINA“ prenele izjavu ministra zdravlja Zlatibora Lončara da se „očekuje isporuka nešto manje od 5.000 doza“.
Jasno je da predsednik Srbije, kao što se u ovakvim izjavama i čini, govori o približnom broju, a da Lončar govori sa pozicije visokog činovnika, koja ga obavezuje na preciznost.
Nesrećnog Ivanovića je možda zbunila Tanjugova vest emitovana 22. decembra, da je na beogradski aerodrom „sleteo avion sa 4.800 doza“. (Tanjug prema Politici).
Dva sata kasnije, iz glavnog grada Srbije Rojters je emitovao vest da je „u Beograd stiglo skoro 5.000 doza Fajzerove i Bajontekove vakcine“. (Reuters)
Da je i Tanjugov i Rojtersov broj doza na svoj način tačan, ispostaviće se kad u rano popodne istog dana državni sekretar Mirsad Đerlek saopšti da je pristiglo 4.875 doza. (Fonet prema Danas).
Eto...
Za prosečnog čitaoca ovo nije problem, ali znate kako se u gomili uvek nađe neki nesrećnik koji je pažljivo pratio kuglicu i ubeđen je da zna ispod koje šibice se krije.
- U sto evra?
- Šta u sto!? U dvesta!
Posle bude šta bude...
Tako je i ovaj pisac kratke forme zbunjen ovolikim brojevima, još četvorocifrenim - pet hiljada, pa četiri hiljade osamsto, pa... - pomislio da je otkrio prevaru. A pošto je on, je li, jedna perjanica opozicije, onda je požurio da pre Marinike Tepić optuži Vučića lično da je otuđio "187 vakcina".
- Bravo, brate! Jebao si mu kevu! - tapše ga po ramenu Sloba Georgiev.
- Do jaja! - steže mu desnicu s obe ruke Slaviša Lekić.
I Ivan Ivanović raste (ovo samo figurativno) i tera po svome. Istina, prizna da nije 187, nego 87, ovo prvo je, kaže, "print" greška... ("Print" greška, je l’ to neki novinarski žargon? Od koga si čuo, od Slaviše ili Slobe?)
E, sad, šta se dešava?
Vukašin Obradović, jedan od najistaknutijih novinara koji sebe vole da nazivaju "nezavisnim" i predsednik NUNS pre Slaviše Lekića, usudio se da 2. januara objavi tvit:
"Svestan da kršim omertu i da ću navući bes mnogih obožavalaca @veceivan, moram da pitam ima li bilo kakvih dokaza, indicija, zaštićenog izvora, za izricanje sumnje da je @predsednikrs ukrao, otuđio sakrio, šta već, 138 ili koliko već vakcina?“
Nahuškani zapaljivim tvitovima Ivanovića, Lekića i Georgieva digli su se na zadnje noge svi oni koji na internetu iz mrakom zaštićene anonimnosti jebu majku, zatiru seme, seru se na grob... svojim političkim neistomišljenicima, i linčovali Vukašina Obradovića. Koga zanima, detalje može sam da nađe, mi se time nećemo baviti, ali nijedan tabloid, pa ni oni najozloglašeniji, taj rečnik ne koristi.
Ali, nije to bez cilja, linč radi linča.
Neće se, majci, u skorije vreme naći neko iz opozicije da iznese mišljenje suprotno onom koje zastupaju ovi tviter-talibani, a koje im diktira "lider opozicije" Dragan Đilas.
Što je i trebalo postići.
Post skriptum za Slavišu Lekića: Posle teksta o tvojoj neostvarenoj želji da pišeš kolumnu u našem listu, i tvojim izvorima finansiranja, najavio si na tviteru "igrokaz sa mudima" za redakciju Kurira. Pretpostavljamo da ćeš se držati za međunožje i skakati pod našim prozorima. Zvuči zanimljivo, samo javi tačno vreme da te svi gledamo!
(Kurir.rs)