VELIKA BITKA I NA BOŽIĆ: Izgubili smo momka od 37 godina, supruga je očekivala dobre vesti, a mi treba da joj IZJAVIMO SAUČEŠĆE
Ne znaju za praznike ni koji je datum. Ne znaju ni koje je doba dana ili noći. Znaju samo za konstantnu borbu sa virusom i poglede pacijenata koji umiru i stisak ruke onih koje su spasili.
Tako je bilo i za Božić u VMC Karaburma.
- Virus ne poznaje praznike niti ovde pratimo koji je praznik. Nekada ne znamo ni koji je dan pa često pitam i sam druge da mi odgovore na to pitanje. Otkako je sve ovo počelo, da ne vodim dnevnike i nemam kalendar, ne bih znao ni koji je dan. Svi dani i svi praznici su isti - kaže komandant privremene vojne kovid bolnice "Karaburma" pukovnik dr Ivo Udovičić.
Ista je i borba za dah svakog pacijenta i tako već mesecima.
- Pacijent je svestan da se guši i to je najteže. Oni su svesni svog stanja i vidi se očaj i to da hvataju vazduh i da se bore i rukama i nogama za pomoć. Kao davljenik pod vodom - kaže Udovičić.
Ističe da su poslednji trenuci života najteži jer tada nema načina da se pacijentu pomogne. Najteže je gledati kako se gasi mladi život.
- Najmlađi pacijent koji nam je preminuo je imao 37 godina. Dan ranije smo pričali sa njim, uveče mu se stanje naglo pogoršalo, intubirali smo ga, ali je tokom noći preminuo. Sutradan nam je zazvonio telefon, a sekretarica mi je rekla da je njegova supruga sa druge strane. Ona očekuje bolju informaciju o njegovom stanju, a mi treba da joj izjavimo saučešće preko telefona... - kaže doktor Udovičić.
Ipak, virus u jednome nije uspeo, da lekarima otme optimizam.
- Neko je jednom rekao da ako spasite jedan ljudski život, spasili ste ceo svet. Ja se vodim i tom filozofijom. Mi nikada ne odustajemo i borimo se do poslednjeg momenta - kaže Udovičić.
(Kurir.rs/RTV Pink)