FAMOZNO SVETISLAV BASARA: Razlika između Sera i seronja? Čerčil je sve objasnio
Deda nastavlja jučerašnju priču kako je bilo. Pre toga, evo najkraće definicije političkog gubitnika - to je čovek koji ne ume da gubi. A evo kako je uspeh definisao Čerčil, a on je kao retko ko bio uspešan u politici. Uspeh - to je sposobnost dobrog podnošenja neuspeha, rekao je ser Vinston. Eto, u tome je razlika između Sera i seronja. Ne bi bilo loše da svi ovo utuvite. Ne odnosi se ovo samo na politiku.
Čitaoci Danasa (tj. oni koji su hteli da znaju) dobro znaju, a radi čitalaca Kurira po stoti put ponavljam - meni se dolazak Vučića i SNS (tim redosledom) na vlast uopšte nije svideo, ne zbog Vučića lično, nego zato što je koncept liberalne demokratije koji sam pritežavao (i nastavljam da pritežavam) dijametralno suprotan konceptu „narodne države“. Iako sam i u to vreme o Tadiću i DS mislio isto što i sada mislim - a to nije ništa dobro - iz lojalnosti prema DS (čiji sam bio „pasivizirani“ član) dva-tri meseca uoči izbora 2012. sam vodio kontrakampanju protiv političke gluposti stoleća - tzv. belih listića, koji su pošto-poto hteli da „kazne“ Tadića, kao što bi sada da „kazne“ Vučića, samo im ne ide od ruke.
I ne samo to. Videvši kuda stvari idu, bio sam se aktivno pridružio Pokretu za preokret Čede Jovanovića, koji se zalagao za prevazilaženje razlika i povratak na Đinđićevu paradigmu. Poziv je - da se Vlasi ne bi dosetili - bio upućen svim (jebenim) strankama, ali u stvari samo DS. Na ručkovima i večerama koje je Čedomir priređivao davačima podrške - vrlo uglednim muškarcima i ženama - ovako sam govorio Čedomiru: „Idi, Čedo, kod Tadića, reci mu da ne sluša Krleta (Nebojša Krstić, a. k. a. krle22, a. k. a. Duboko Krlo) i ostale tutumrake koji ga uljuljkuju u iluziju nepobedivosti, ubedi ga nekako da se presaldumi.“
Svaki sledeći put Čeda bi mi rekao: „Zvao sam ga, pričao, neće ni da čuje.“ Nije, dakle, hteo da čuje, pa je, što reko Branko Miljković, čuo oluju. A i neka je, vala. Nije umeo da izgubi, nije dobro podneo neuspeh i to je bio širok put za dalja gubljenja i dalje neuspehe.
Koje je - zajedno sa dojučerašnjim pobočnicima Đilasom i Jeremićem (u daljim tekstovima Guzijan) - pripisao „medijskom mraku“ i Vučićevoj dominaciji nad medijima, što jeste nesporna činjenica, ali ništa manje od činjenice da su isti takav medijski mrak i dominacija (istina nešto diskretnije) vladali i za njegovog vakta.
Priču da je taj vakat bio „zlatno doba demokratije“, Tadić, Đilas, Guzijan & Co. mogu prodavati kao muda umesto bubrega bivšim „belim listićima“ - koje je ubedio da nakon što su ga „kaznili“ treba da ga nagrade povratkom na vlast - ali ne i meni koji vrlo dobro znam šta se po medijima tada radilo i kako je krle22 telefonski postrojavao i iz prezidencijalnog konaka određivao šta može u štampu (etar), šta jok. Opet prekardaših.
Nastavak sledi sutra.
(Kurir.rs / Foto: Marina Lopičić)