OD UBISTVA ĐINĐIĆA DO LIKVIDACIJE U BELVILU! KURIR SA SRPSKIM FORENZIČARIMA: Ubice i krimosi lako prave KOBNE GREŠKE!
Da ne biste ostavili svoj trag na mestu zločina, trebalo bi da budete obučeni kao lekar u crvenoj kovid zoni, kaže za Kurir Mirko Matejić, načelnik Nacionalnog centra za kriminalističku forenziku (NCKF), mesta na kome se godišnje u Srbiji obradi čak 27.000 različitih slučajeva i u čijoj se bazi čuva 25.000 DNK profila. Više od 200 forenzičara zaposleno je u NCKF, koji, osim u Beogradu, ima laboratorije i u Novom Sadu, Nišu i Užicu.
Reporteri Kurira posetili su ovaj centar. Zavirili smo na mesto koje asocira na čuvene serije o forenzičarima, od najmodernije opreme, kabineta i laboratorija, do vrhunski obučenih stručnjaka koji rešavaju najteže zločine i zaviruju u zločinački um.
Pokrivaju sve
- Ne postoji slučaj koji je izašao u novinama a da naši stručnjaci nisu radili na njemu, od ubistva Zorana Đinđića do likvidacije u Belvilu. Nacionalni centar pokriva apsolutno sve forenzičke discipline - kaže načelnik Mirko Matejić i dodaje:
- Polovina veštačenja koja se obavi u NCKF su zapravo veštačenja psihoaktivnih supstanci. Ovde se rade i DNK analize, trasologija, toksikološke analize, balistika, otisci prstiju i grafologija.
Jelena Stošić, načelnica Odeljenja za DNK veštačenja i vođenje nacionalnog DNK registra, objašnjava da na mestu zločina nije uvek lako naći tragove i da se ovim poslom bave stručnjaci koji tačno znaju gde da traže.
- U DNK laboratoriji se veštače biološki tragovi ljudskog porekla. Mi otkrivamo počinioce različitih krivičnih dela, tako što analizom dobijamo DNK profil, koji se može poklopiti s DNK profilom određene osobe. Svaki mogući ljudski materijal može biti pogodan za analizu - epitel kože, dlake, krv, pljuvačka, semena tečnost, različita tkiva i izlučevine, kao i kosti, koje su najkomplikovanije za analizu - priča Stošićeva i dodaje:
- Tragovi se mogu naći na samom mestu zločina, ali i na predmetima, kao i na živim i mrtvim ljudima. Na primer, kod silovanja imamo najčešći kontakt između počinioca i žrtve.
Pisma i rokovnik
U DNK laboratoriju NCKF, prema njenim rečima, stižu najrazličitiji predmeti s kojih oni uzimaju tragove i analiziraju ih.
- Sve moguće vrste oružja, motke, garderoba, opušci, cigle i kamenje, preteća pisma, pa i stvari, koje počinioci neretko izgube na mestu zločina ili bace u kontejner, sve to dolazi na analizu kod nas. Nedavno nam je stigao i rokovnik, koji je pronađen u kući pokradene žene - priča Stošićeva i navodi da se zbog sve većeg broja DNK profila u bazi, sve češće dešava da istovremeno reše nekoliko zločina.
- Nedavno je u laboratoriju stigao profil muškarca osumnjičenog za razbojništvo. Njegovi tragovi nisu nađeni na mestu zločina, ali nam se pojavio u bazi kao N. N. osoba koja je pre tri godine pokušala ubistvo. Naime, on je bežeći od policije bacio pištolj, što su čak policajci videli, mi smo dobili DNK profil s pištolja, ali do sada nije bio identifikovan. Imamo i primer kad je opljačkana zlatara i nađen trag krvi. Posle godinu dana došlo je do poklapanja, jer je lopov osumnjičen zbog nečeg drugog.
Traje i 100 godina
DNK molekul je izuzetno stabilan ako se čuva na sobnoj temperaturi, propisno upakovan, daleko od vlage i sunca, i može potrajati čak stotinu godina, međutim, na mestu zločina mogu ga oštetiti neodgovarajući vremenski uslovi, hemijska sredstva, bakterije i gljivice.
- Zanimljivo je da nam je u jednom slučaju dostavljen opušak koji je ubica bacio u WC šolju nakon zločina, a pronađen je tek posle nekoliko dana. Uprkos svemu, uspeli smo da izolujemo DNK profil, koji je opstao bez obzira na loše uslove u kojima se nalazio. Baš zbog toga uvek kažemo da treba pokušati - priča naša sagovornica.
Kurir.rs/ Jelena Ivić/ Foto Nemanja Nikolić