Bojan Vasković, frontmen grupe "Leksington bend" u Sceniranju na Kurir televiziji govorio je o temama koje javnost dosad nije znala.
Pevač je pričao o porodici, ali i teškim trenucima koji su ga u životu zadesili.
"Godina je krenula sa dosta veselja u manjem krugu prijatelja, s obzirom da je i dalje zategnuta situacija zbog korone. Nadam se da ćemo se vratiti starom životnom ritmu, koji volimo i na koji smo navikli", rekao je Bojan na samom početku kada su ga pitali o početku 2021. godine.
"Volim ono što radim. Svuda je lepo kada je prisutna kafana", kaže Bojan kroz smeh.
"Pesma po kojoj nas znaju je "Dobro da nije neko veće zlo", to je sreća da nam se desi. Neko snimi 60 pesama, pa tek ta bude prava. Mi smo snimili album pre toga, a ta pesma je skrenula pažnju na nas i naterala publiku da nas sluša. Zadnjih pola godine rekao sam tu rečenicu jedno 200 puta, svi brinu, svima je čudna situacija, a ja kažem: Prošli smo svašta, ovo je mačiji kašalj. Treba se držati te devize", otkrio je Bojan o početku karijere.
Vasković je priznao da je bio i fudbaler, a sa Umetničkom fudbalskom reprezentacijom Srbije osvojio je bronzu.
"Bilo je humanog karaktera, ali su se ekipe pripremale po 5, 6 meseci, cela atmosfera je pozitivna, rado se sećam tih dana", kaže Bojan.
Uprkos tome što je iz rodnog grada otišao davne 1993. godine i preselio se u Podgoricu, on dane iz mladosti pamti po lepom.
"Detinjstvo pamtim po dobru, lepo detinjstvo sam imao sve do rata. I taj period sam se trudio da zaboravim, pa je tako prošlo. Sticajem okolnosti, dečak od deset godina našao se u gradu koji je zadesila katastrofa. Sada sa ove tačke gledišta, kome je to trebalo? Nikome. Samo smo svi stradali. Dosta straha, neke negativne atmosfere koja je bila prisutna... Dosta toga sam zaboravio, potisnuo. Ali izađe čovek jači. Bio sam prvo u Sarajevu, pa u Podgorici, pa u Beogradu. Samo tri osnovne škole sam promenio. Ali ne fali mi ništa danas, uvek gledam to sa te tačke gledišta", izjavio je Bojan, pa dodao:
"Možda sam samo ranije odrastao. Mana je što sam propustio godine detinjstva, igre, jer sam morao da razmišljam o nekim ozbiljnijim stvarima. Ali nisam na to gledao negativno, nego pozitivno."
"Ja sam i Sarajlija, Beograđanin i Podgoričanin. Proveo sam dve godine u Podgorici, stekao sam prijatelje sa kojima se i dan-danas družim. Što se tiče Sarajeva, kada sam otišao odatle, imao sam devet godina, i ta struktura ljudi iz mog života je davno otišla. Tako da ne viđam tamo puno ljudi koje znam iz detinjstva, isto mi je kao kada odem u Cirih. Mada, uvek osećam kao da sam tu rođen, da tu pripadam. Možeš da pobegneš na drugi kraj zemaljske kugle, ali osećaš mesto gde si rođen. Nije ostao gorak ukus", priznaje Vasković.
Kurir.rs/K.Đ.