Novoizabrani predsednik SAD Džo Bajden i njegov tranzicioni tim počeli su popunjavaju čelna mesta u Savetu za nacionalnu bezbednost i Stejt departmentu, a ključne uloge zamenika savetnika za nacionalnu bezbednost i zamenika državnog sekretara mogle bi da odu u ruke veterana Obamine administracije.
Među njima je i Viktorija Nuland, koju su često nazivali i "Obamin jastreb", koja bi prema pisanju Politika, mogla da bude nominovana za ulogu podsekretara za politička pitanja.
U prevodu, delokrug rada bi joj bio zaista veliki, a između ostalog bi podrazumevao i Zapadni Balkan, uključujući i Srbiju koja joj nije nepoznanica, naprotiv.
Ona je pre nekoliko godina i boravila u srpskoj prestinici, u okviru balkanske turneje, kada se srela i sa predstavnicima tadašnje vlade, opozicijom, ali nije zaboravila ni civilno društvo, sa čijim predstavnicima je takođe imala sastanke.
Sa srpskim zvaničnicima se sastajala i mimo zvaničnih poseta, na pojedinim skupovima, poput Minhenskog foruma.
Nulandova je bila desna ruka državnog sekretara SAD Džona Kerija i jedna od ključnih osoba u administraciji predsednika Baraka Obame. Njeno angažovanje se pre svega odnosilo na "smirivanje" Rusije čiji je žestoki protivnik.
Upravo ona se posebno istakla tokom ukrajinske krize gde je, kako su i zapadni i ruski mediji izveštavali, aktivno učestvovala u postavljanju antiruske vlasti u Kijevu.
Posećivala je i Prištinu gde je, kao u i Beogradu, govorila o podršci SAD na putu evrointegracija, Briselskom sporazumu (dijalog Beograda i Prištine), ali je i insistirala na osnivanju specijalnog suda za zločine OVK.
- Ako to ne učini Kosovo, to će učiniti UN, čime se odnosi sa međunarodnom zajednicom mogu dovesti u pitanje - rekla je svojevremeno Nuland.
Takođe, deo javnosti je pre nekoliko godina njen dolazak u Severnu Makedoniju, odnosno Skoplje, tumačio kao još jedan, povećani pritisak na tada vladajuću VMRO-DPMNE Nikole Gruevskog i SDSM Zorana Zaeva za izlazak iz političke krize.
Obe stvari (sud i prevazilaženje krize), su se inače kasnije i desile.
Šokirala svet komentarom o EU
Nuland se 2014. godine našla u centru skandala, kada je obelodanjen njen telefonski razgovor sa američkim ambasadorom u Ukrajini Džefri Pjetom, sa kojim je razgovarala o nemirima i potencijalnim rešenjima za tamošnju krizu.
Nuland je tada, navodno, izjavila kako bi bilo bolje da UN preuzme ulogu posrednika umesto Evropske unije.
- F**’k EU - preneli su mediji njene reči.
U tom razgovoru Nuland je, navodno, rekla da malo očekuje od razgovora koje je sa vladom u Kijevu o rešenju krize u Ukrajini vodila tadašnja evropska šefica diplomatije Ketrin Ešton. Dodatnu težinu svemu dalo je i to što je Nuland bila zadužena za odnose i sa EU.
Usledila su izvinjenja, a tadašnji predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc izjavio je kako ne želi dalje da komentariše ovu izjavu.
- Dama je uputila izvinjenje - rekao je on, dodavši: "termin “diplomata i ovakav rečnik inače stoje u suprotnosti jedno s drugim.”
Nuland je, inače, bila i vrlo zabrinuta za demonstrante okupljene na kijevskom trgu Majdan, pa im je donela veliku plastičnu kesu punu sendviča i slatkiša.
Zbog toga su je američki novinari nazvali “dama medenjak“.
Inače, zajedno je sa svojim kolegama razmatrala konkretna imena ljudi koji bi mogli da zamene tadašnjeg proruskog predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča. Ispalo je da je upravo favorit Nulandove, Arsenij Jacenjuk, ubrzo postao premijer ove zemlje.
Putinov kritičar
Nuland je nakon izlaska iz Obamine administracije 2016. godine, ušla u akademsku zajednicu i bila je član nekoliko tink tenk organizacija. Nije se uzdžavala od ocena Trampovih poteza, bila je otvoreni kritičar njegove spoljne politike, a posebno njegovog odnosa sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Zbog svega ovoga i ne čudi da bi upravo ona mogla da bude Bajdenov izbor.
Nuland ima diplomatski staž dug 30 godina, a dok je bila u Stejt departmentu zalagala se za angažovani pristup, i bila je jedna od najglasnijih zagovornica politike zaoštravanja u odnosima Zapada sa Rusijom.
Sada bi u Vašington mogla da se vrati kao podsekretar za politička pitanja, a kako je spoljna politika i ranije bila njen domen, pretpostavlja se da će nastaviti svoje angažovanje u Beloj kući u tom pravcu, zbog čega ne bi bilo iznenađenje i da deo njenih zaduženja uključuje i Balkan.
Njen povratak u Vašington, kao i izbor još nekih imena, uklapaju u Bajdenov dosadašnji obrazac odabira iskusnih bivših diplomata Obamine administracije koja ima za cilj da se poništi politika Trampove ere.
(Kurir.rs/Blic)