Oko 30 posto pacijenata koji su oboleli od kovida-19, nakon dobijenog negativnog testa žale se na određene simptome, koje su lekari počeli da zovu produženi kovid.
Dugotrajni umor, otežano disanje, bolovi u mišićima, a neretko i vraćanje temperature samo su neki od simptoma koji čine produženi kovid.
Doktorka Nataša Petrović Stanojević u emisiji “Redakcija” na Kurir televiziji govorila je danas o temi produženog kovida. - Važno je da se svaki pacijent posmatra i leči kao jedinstven, da se eventulana terapija propisuje svakom pacijentu prema njegovim simptomima i kliničkom stanju. Borba protiv kovida nastavlja se i posle negativizacije testa. Zato je potrebna saradnja pacijenata i lekara, uz redovno praćenje laboratorijskih analiza. U ovo lečenje moraju da se uključe i kardiolozi, da prate eho srca i eventualno holter i EKG. Ne manje važna je i saradnja neurologa i psihijatra, pošto većina pacijenata posle kovida pati od poremećaja koje podsećaju na posttraumatski stres sindrom.
-To su ljudi koji su praktično "između sistema". Nisu više za kovid ambulantu, a nisu ni dobro jer imaju usporen oporavak. Dužina oporavka, inače, zavisi od težine bolesti, od toga da li su pacijenti imali upale pluća, koliko dugo su imali povišenu temperaturu, da li su primali kiseonik ili ne. Nažalost, mnogi pacijenati koji su preležali kovid 19 imaju tzv. "mentalne magle" koje opisuju kao stanje "da su negde krenuli, a ne znaju gde". Prema njenim rečima najvažnije je da se pacijenti jave pulmologu posle prolaska aktivne faze bolesti kako bi se ustanovilo kakvo je stanje na plućima, ali i u celom organizmu, i da se oni redovno prate.
- Moramo napomenuti da nisu samo plućni simptomi ti koji prave probleme, kovid ne samo što pravi virusnu pneumonuju, već dolazi i do sklonosti za zgrušavanjem krvi, koje pravi mikroembolizaciju ili može čak da dovede do slučajeva tromboze, postoje slučajevi moždanog I srčanog udara, I miokarditis … postoji niz tegoba, čak i dermatoloških. Međutim, na svu sreću, te promene su reverzivne.
Kako bi se izbegli simptomi produženog kovida, doktorka Nataša savetuje da je pre svega najbitnije u ceću bolest ući “hladne glave” ukoliko je to moguće.
Vođenje računa o imunitetu posebno je važno.
-Šetnja i svež vazduh nikada nikome nisu naškododile, zdrava ishrana, unos vitamina i antioksidanata, oubročiti se, spavati, šetati, ne naprezati se ni fizički, ni psihički.
Doktorka Nataša posebno ističe da u ovim slučajevima nema mesta za junačenje, te da je važno da se uzme dovoljno vremena za odmor i oporavak. Nikakav negli odlazak u teretanu, povratak na posao i bilo kakva fizička i psihička naprezanja neće doneti ništa dobro vašem organizmu.
(Kurir.rs)