U Predstavničkom domu američkog Kongresa zakonodavci su danas dali dovoljan broj glasova za opoziv predsednika SAD Donalda Tramp, čime je on postao jedini šef te države koji je dvaput opozvan.
Odluka o smeni je doneta sa 232 glasa prema 197, a 10 republikanaca je "preletelo" i glasalo protiv Trampa.
Podsetimo, demokrate tvrde da je Tramp nesposoban da obavlja dužnost i da bi u poslednjim danima mandata mogao da načini dodatnu štetu, nakon što je, kako tvrde, podsticao na pobunu pristalice koje su pre nedelju dana upale u Kongres SAD i držale ga četiri sata pod okupacijom. Tokom nasilja u Kongresu poginulo je pet ljudi.
Na protestu u Vašingtonu u sredu, neposredno uoči upada u Kongres, Tramp je usijao atmosferu ponavljanjem neosnovanih tvrdnji da je pokraden na predsedničkim izborima 3. novembra.
Članovi Predstavničkog doma u Rezoluciji optužuju Trampa za podsticanje pobune protiv države.
"Predsednik Tramp je ozbiljno ugrozio bezbednost SAD i instituicije Vlade. On će ostati pretnja nacionalnoj bezbednosti, demokratiji i Ustavu ako mu bude dozvoljeno da ostane na položaju", navodi se u Rezoluciji na četiri stranice.
Impičment izgleda ovako: predsednik počini "nedelo", Predstavnički dom glasa za opoziv, Senat održava suđenje.
Ovaj impičment biće drugačiji od onog iz 2019. godine koji se ticao istrage u Ukrajini, pošto se očekuje da će Senat zasedati nakon isteka Trampovog mandata.
Ipak, današnje glasanje u Predstavničkom domu nije dovoljno da se Tramp smeni, a ni glasanje u Senatu ga ne može osuditi i izbaciti iz Bele kuće niti mu zabraniti da se ponovo kandiduje 2024. godine. Da bi se to dogodilo, prvo dve trećine senatora moraju za to da se odluče da bi naposletku konačno glasanje potvrdilo zabranu kandidovanja na sledećim izborima.
Ukoliko se Trampu zabrani da se ponovo kandiduje na izborima ostao bi i bez godišnje penzije od oko 200.000 dolara.
Podsetimo, prethodni put Tramp je opozvan u Predstavničkom domu pre samo 13 meseci zbog zloupotrebe položaja (tražio mešanje Ukrajine u izbore 2020. godine u SAD) i opstrukcije Kongresa, ali tu odluku tada nije potvrdio Senat. Za tadašnji, prvi opoziv, nije glasao nijedan republikanski poslanik Predstavničkog doma, dok ih je sada 10 glasalo "za".
Inauguracija novoizabranog demokratskog predsednika Džoa Bajdena biće održana za samo sedam dana, 20. januara.
ŠTA JE IMPIČMENT
Funkciju predsednika ustanovili su osnivači SAD, koji su se pribojavali da bi predsednička ovlašćenja mogla da budu zloupotrebljena, pa su u Ustav uključili i procedure za opoziv predsednika, koje uključuju i takozvani impičment.
Po Ustavu, predsednik može biti smenjen zbog "izdaje, korupcije, ili drugih teških zločina i prestupa". Šta to tačno znači nije sasvim jasno, ali može da obuhvati korupciju i druge zloupotrebe poverenja javnosti. Predsednik ne mora da prekrši neku specifičnu odredbu kaznenog zakona da bi počinio prekršaj koji bi vodio opozivu.
Impičment je često pogrešno shvaćen kao uklanjanje predsednika s dužnosti. On se, zapravo, odnosi samo na donji dom Kongresa koji iznosi optužbe, slično optužnici u kaznenom procesu. Ranije je takve istrage vodio Odbor za pravosuđe Predstavničkog doma, ali čelnici Demokratske stranke mogu za to da izaberu posebnu komisiju.
Predstavnički dom američkog Kongresa
Ako većina od 435 članova Predstavničkog doma odobri iznošenje optužbi, proces se seli u Senat, gornji dom, koji održava suđenje kako bi utvrdio predsednikovu krivicu. Na takvom suđenju članovi Predstavničkog doma deluju kao tužioci, senatori kao porotnici, a predsedava predsednik Vrhovnog suda SAD. Za osudu i smenu predsednika potrebna je dvotrećinska većina u Senatu koji ima 100 članova.
Od predstavnika se ne traži da dokažu svoje tvrdnje van svake sumnje, što je standard u običnom sudskom procesu za krivična dela.
Protiv Bila Klintona je 1998. pokrenut impičment, ali on nije opozvan
S obzirom na to da u Predstavničkom domu sedi 235 demokrata, 199 republikanaca i jedan nezavisni predstavnik, jasno je da demokrte mogu da sprovedu impičment i bez podrške republikanaca.
Kada su u slučaju Bila Klintona 1998. republikanci u tom domu imali većinu, glasalo se u skladu sa stranačkom pripadnošću, pa su optužbe protiv Klintona bile prihvaćene. Uzgred, Nensi Pelosi je tada, mada je Klinotn de fakto počinio krivično delo laganja pod zakletvom, optužila republikance za to što su pokrenuli impičment i prebacila im da to rade jer su puni mržnje. Danas je priča malo drugačija.
Kurir.rs/CNN