Najčešća značajna neželjena nuspojava, nekoliko slučajeva na svakih milion doza, jeste zapaljenje ramenog zgloba kad se vakcina ubode suviše visoko
na ruci, pa igla uđe u sam zglob, kaže dr Miloš Babić, neurobiolog i molekularni biolog iz San Dijega
Čak i loše vakcine mogu izazvati vrlo malo problema u poređenju sa ostalim lekovima. Aspirin ima mnogo veće šanse da izazove nepoželjne posledice nego bilo koja vakcina u upotrebi. Ako gledate odštete koje se plaćaju na sudovima, najčešća značajna neželjena nuspojava vakcina - nekoliko slučajeva na svakih milion doza u proseku - jeste zapaljenje ramenog zgloba, koje može da se desi kad se vakcina nepravilno da, suviše visoko na ruci, pa igla uđe u sam zglob!
Ovo u razgovoru za Kurir kaže dr Miloš Babić, poznati neurobiolog i molekularni biolog iz San Dijega, gde godinama, između ostalog, ispituje i procese nastanka virusa.
Kako da građani Srbije odaberu vakcinu najadekvatniju za njih i po kom kriterijumu da biraju?
- Trenutno postoje samo dve kategorije građana za koje se mogu dati jasna upozorenja. Prvo, ljudi sa teškim alergijama - oni koji su bili u bolnici zbog anafilakse i koji moraju da sa sobom svuda nose injekciju adrenalina - ne smeju da prime „Fajzer-Bajontekovu“ vakcinu. Drugo, osobe koje pate od autoimunih bolesti treba da konsultuju svog lekara specijalistu u vezi sa izborom vakcine. Za sve ostale više je problem dostupnosti nego vrste vakcine. Vakcine će do nas verovatno dolaziti postepeno, u skladu s tempom proizvodnje, što znači da ljudi rizikuju infekciju ako čekaju neku određenu vrstu vakcine. Ja bih, da živim u Srbiji, uzeo prvu do koje mogu da dođem - dogod je njoj potvrđena efikasnost i dozvoljena upotreba od strane Evropske zdravstvene agencije (EMA) i našeg ALIMS.
Vakcine su napravljene brzo. Čak i pojedini naučnici izražavaju bojazan zbog toga...
- Vakcine su proizvedene brzo pre svega zbog ogromnog ulaganja novca. U normalnim uslovima, imate postepene studije koje se vuku godinama, sa sporom regrutacijom volontera. Ovaj put su uložene milijarde ili desetine milijardi dolara u stvari koje se inače mere u desetinama ili stotinama miliona dolara. Dakle, doslovno deset do sto puta skuplje nego što je normalno, da bi se brzo regrutovali učesnici u studijama i organizovali ogromni internacionalni centri za istraživanja. Ovde ima vrlo mnogo stvari koje uopšte nisu urađene na brzinu. SARS-CoV-2 je vrlo blizak srodnik virusa SARS-1 i MERS, koji su decenijama predmet istraživanja. Da nije bilo podataka koji su mukotrpnim radom godinama otkrivani o ovim prethodnim koronavirusima i zatim samo potvrđeni u novom, čekali bismo vakcinu još godinu ili dve minimalno, čak i uz ogromna ulaganja.
Kako možemo biti sigurni da se naknadnim istraživanjima neće utvrditi da vakcine ostavljaju neke posledice po zdravlje?
- Najteže posledice, koje se dešavaju jednom na više miliona doza, uglavnom su povezane sa izrazito visokom temperaturom i snažnom imunom reakcijom u danima odmah nakon davanja vakcine - što do sada nije uočeno kod novih vakcina protiv kovida. Ali problem sa celom ovom postavkom je što se u sitne niti raspravlja o svakoj negativnoj mogućnosti, a ne uzima se u obzir koji su rizici odbijanja vakcinacije. U ovom slučaju, to su rizici koji dolaze sa infekcijom. Virus je sada endemski i svi ćemo mu biti izloženi pre ili kasnije. Rizici usled infekcije virusom - smrt, trajna oštećenja pluća, srca, bubrega, rizik da se virus prenese nekom članu porodice koji zatim umre - sada su dobro poznati i dobro izmereni, i daleko su veći nego rizici koje nose najgore vakcine u istoriji. Nove vakcine protiv kovida bi morale da budu stotinama puta lošije od najgorih ikada zabeleženih pre nego što bi rizik od primanja vakcine postao veći od rizika koje nosi virusa.
Kurir / Ružica Kantar
Foto: Privatna arhiva