Mnoge evropske zemlje su nedeljama ponovo zaključane zbog pandemije korone.
Iako restriktivne mere dovode do zaustavljanja širenja epidemije i smanjenja broja novoinficiranih, kraj restriktivnih mera se ne nazire. Evo nekoliko primera.
Nemačka: zaključavanje do Uskrsa?
Restriktivne mere u Nemačkoj trebalo je da traju samo do Božića, obećali su političari. Ali to se nije dogodilo. Naprotiv. Umesto ukidanja zaključavanja, uvedeno je strogo zaključavanje jer je broj novoinficiranih i dalje bio visok. Zatvaranje maloprodajnih radnji, svih osim onih koje prodaju hranu, kao i većina uslužnih delatnosti produženo je do 31. januara 2021. A škole i vrtići su zatvoreni, piše Dojče vele.
Federalna kancelarka Angela Merkel govorila je u utorak o "osam do deset teških nedelja" sa kojima se suočava Nemačka, posebno upozorivši na opasnost od mutiranog virusa. Još uvek nije jasno kada će mere zabrane biti ublažene. cilj je smanjiti sedmodnevnu incidenciju na 25, a trenutno iznosi oko 165 na sto hiljada stanovnika.
Uprkos zaključavanju, broj novih infekcija takođe blago opada u Holandiji. Ta zemlja je teško pogođena pandemijom. Sedmodnevna incidencija krajem decembra, prema podacima Evropske fondacije za zarazne bolesti, iznosila je 760 na 100.000 stanovnika.
Holandija
Već sredinom decembra Holandija je uvela stroge restriktivne mere. Sada bi se ove mere mogle pooštriti - mada razne stranke zahtevaju da bar osnovne škole ponovo počnu da rade. "Ako broj novih infekcija nastavi lagano opadati i zemlju preplavi mutirani virus iz Engleske, verovatno će uslediti strože mere", rekao je virolog Menno de Jong u izjavi za televizijsku stanicu AT5.
Austrija: kontroverza oko nastave
Od kraja decembra u Austriji ponovo važe stroža pravila, a treće zaključavanje počelo je 26. decembra. Prodavnice su zatvorene, osim onih koje prodaju osnovne životne potrebe, kontakti su ograničeni. Cilj je smanjiti incidenciju na ispod 100, a trenutno je u proseku 163 na 100.000 stanovnika i, prema rečima stručnjaka, niti se povećava niti smanjuje.
U stvari, nastava je trebalo da počne ponovo 18. januara u školama. Ali trenutno sve ukazuje na produženje zaključavanja. Prema austrijskim dnevnim novinama, kancelar Sebastijan Kurc navodno je glasao za produženje zaključavanja za najmanje nedelju dana, a takođe se razgovara o zatvaranju škola do sredine februara.
Italija: podeljena na zone
Italiju je ovog proleća teško pogodila pandemija korone. Zaključavanje je trajalo mesecima. I ove zime zemlja je uvela stroga ograničenja. Sada pažljivo prati u kojim delovima zemlje je broj novih infekcija visok. Ako je sedmodnevna incidencija veća od 250 na 100.000 stanovnika, region se proglašava "crvenom zonom" sa strogom zabranom izlaska, a zatvoreni su hoteli, restorani i škole. Prosečna incidencija u Italiji trenutno iznosi 203.
Tračak nade daje činjenica da je više od pola miliona ljudi već vakcinisano, čime je Italija postala lider u čitavoj Evropi. Papa Franja, vrhovni poglavar Katoličke crkve, čak je pozvao na vakcinaciju.
Irska: Treće zaključavanje
Irska je trenutno posebno pogođena pandemijom. U vreme Adventa i Božića, broj novih infekcija se znatno povećao, a nova varijanta virusa mogla bi da pogorša stanje. Sedmodnevna incidencija je veoma visoka: prema izveštajima medija, irski prosek je 1.291 novozaraženih na 100.000 stanovnika (od 9. januara). Neki regioni poput Monaghan i Louth takođe imaju dvostruku učestalost.
Pred kraj godine, irski premijer Majkl Martin ponovo je najavio zaključavanje - ovog puta na najmanje mesec dana. Nova pravila su delimično stroža nego u Nemačkoj, na primer, privatne posete su potpuno zabranjene. Izuzetak su samo venčanja koja mogu biti do šest ljudi i sahrane koje mogu biti do deset ljudi. Sportovi na otvorenom mogu se baviti samo pet kilometara od mesta boravka. Sve prodavnice i usluge koje nisu neophodne za život su zatvorene.
Švedska: promena kursa je neizbežna
Ova skandinavska zemlja bila je poznata po kontroverznom posebnom stavu u pandemiji. Dok su u proleće 2020. godine brojne evropske države potpuno blokirale javni život, Šveđani su se oslanjali na razboritost sopstvenog stanovništva. Nije baš uspelo. Broj zaraza je rastao. Trenutno je sedmodnevna incidencija u retko naseljenoj Švedskoj 515 novih infekcija na 100.000 stanovnika.
U Švedskoj još uvek nema govora o zaključavanju, ali vlada bi odmah mogla da uvede mere štednje i zatvori tržne centre i teretane - ako to želi. Novi zakon o pandemiji koji to dozvoljava usvojen je u petak po hitnom postupku. Švedski mediji govore o "demokratskom vanrednom stanju" (Dagens Niheter) ili "pojedinačnom prenosu vlasti" (Svenska dagblatet). Koje mere će švedska vlada zapravo uvesti, pokazaće se sledeće nedelje.
Kurir.rs/Slobodna Dalmacija