STEPSKA PRESTONICA Priča o dva grada: Nur Sultan na minus 32 i na minus 15
Reporter Kurira u poseti glavnom gradu Kazahstana, zvanično najmlađoj prestonici sveta. Kako izgleda život na jugu Sibira i na neverovatnoj hladnoći
Poseta glavnom gradu Kazahstana Nur Sultanu usred zime nije baš pametna ideja. Ne zato što ovom gradu nešto fali. Naprotiv, ima tu mnogo toga da se vidi. Razlog je jednostavan - najmlađa prestonica na svetu nalazi se u Velikoj stepi, na samom jugu Sibira, pa su ekstremno niske temperature zagarantovane.
Sovjetska panorama
A kada je minus 32 stepena, razgledanje nije lako. Iz autobusa ili automobila jedva da se išta može videti od leda na staklima, pa jedina opcija za posmatranje gradske panorame postaju viši spratovi nekog od solitera ili toranj Bajterek („Drvo života“). Ipak, sa 15. ili 20. sprata Nur Sultan vidi se kao na dlanu. Tu su široki bulevari i ogromne zgrade, čini se da i one najsitnije imaju bar deset spratova. Sve odiše onom sovjetskom grandioznošću, s kojom su građeni Moskva, Kijev ili Minsk. Izgradnja jeste počela nakon raspada SSSR, tek 1997, a glavni arhitekta bio je Japanac Kišo Kurokava, ali korišćeni su planovi za urbanizaciju Moskve iz tridesetih godina.
Na tu sovjetsku panoramu, sa monumentalnim zgradama poput rezidencije predsednika, vlade, ministarstava... i obaveznim panoramskim točkom, nakalemljeni su i neki moderni i neobični soliteri, koji kao da su preneti iz Dubaija. Posebno je spektakularan tržni centar „Hanšatir“, napravljen u obliku šatora.
Kad su temperature tako niske, trotoari Nur Sultana su gotovo prazni. Tek poneko čeka autobus, verovatno iz nužde. Ali zato su ulice uvek pune automobila. To i ne čudi imajući u vidu da je Kazahstan bogat naftom i gasom, pa je gorivo prilično jeftino - oko 40 dinara litar.
Na minus 32 stepena svi koje upoznajem naglašavaju da je hladno, ali da se čeka promena vremena.
- Biće toplo sutra - govore. Uporno.
Biće toplo
I posle dva dana zaista je bilo „toplo“ - temperatura je skočila na minus 15. Nama u Beogradu i to deluje kao mraz, ali skok temperature budi Nur Sultan i to postaje potpuno drugi grad. Ljudi su se odjednom razmileli po ulicama. Svuda ih ima i veseli su.
Naravno, najveselija su deca. Za njih reka Išim, koja je zamrznuta, postaje glavno igralište. Reka dece trči do Išima i iznajmljuje gume, kojima se sankaju ili klizaju po ledu. Na reci su ekspresno nikli šatori za zabavu, sve je okićeno i sa svih strana se, sa velikih zvučnika, čuju što američke, što ruske božićne pesme. I svi se zabavljaju.
Neki mališani se sankaju, drugi klizaju po ledu, igra se i hokej, a po reci jure i motorne sanke koje za sobom vuku saonice u obliku zmaja. Pitam neke od njih da li se plaše igre po zamrznutoj reci, a oni se, dečje iskreno, čude mom pitanju: - Plašimo? Što bismo se plašili?
Standard
Kazahstan je bogata zemlja. To je jasno već posle prvog pogleda na ekspresno izgrađeni i grandiozni Nur Sultan sa oko 1,2 miliona stanovnika. Ali kako žive ljudi, teško je čuti. Većina njih ne voli da priča o tome ili bar ne za strane medije. Kad sam neke i uspeo da ubedim da nešto kažu, odgovor je bio pohvala vlastima.
- Dobro je. Zadovoljna sam standardom u Kazahstanu. Svake godine život je sve bolji i bolji - kaže Alina.
- Razvijamo se. Sve bolje je - dodaje Arman.
Kako kažu, prosečna plata je oko 400 dolara. A cene u radnjama su uglavnom slične kao kod nas ili nešto niže. Primera radi, šećer košta oko 70 dinara, ulje 180, hleb 20, junetina 750...
Tri Imena grada Počast predsedniku
Nur Sultan je tako nazvan po Nursultanu Nazarbajevu, prvom predsedniku Kazahstana po odvajanju od Sovjetskog Saveza 1991. godine (na vlast je došao i pre toga). Kada je 2019. proglasio da se povlači s vlasti, njegov naslednik Kasim Žomart Tokajev rešio je da mu zemlja oda počast, i to preimenovanjem grada, koji je pretvorio u prestonicu. Ime Astana, koje je korišćeno od 1998, na kazaškom jeziku upravo znači prestonica. Zato ga i danas stanovnici češće tako zovu. Kada ih pitate da li je to zato što ne prihvataju novo ime, oni ko odgovaraju: - Ne, ne. Astana jednostavno znači „prestonica“.
Andrija Ivanović