Rudarski posao je jedan od najtežih i uobičajeno je da ga rade muškarci. Ipak, ima i drugačijih primera. U jamu rudnika, na istoimenoj planini kod Gornjeg Milanovca, svakodnevno ulaze i dve devojke.
Drugačije od većine vršnjakinja svakodnevno su pod zaštitnom opremom – gumene čizme, šlem i na njemu lampa. Umesto rada u toplim kancelarijama u jamu rudnika odlaze mračnim hodnicima. Hodaju kroz vodu, blato. Kristina je kao rudarski inženjer–pripravnik zaposlena u službi jamskog održavanja.
- Ne interesuje me strogo kancelarijski posao. Znači, da je uvek neka akcija, da se uvek nešto radi, da uvek imaju neki novi izazovi, neki novi problemi koje treba rešiti. Zanimljivo je recimo što ovde u firmi trenutno i momak i ja radimo i možda je to presudilo - kaže Kristina Urošević, rudarski inženjer.
Završile su Rudarsko-geološki fakultet u Beogradu gde su bile studenti generacije.
- Ja sam donekle znala kada sam upisala ovaj fakultet da će to tako biti. Međutim, nekako je drugačije kada o tome razmišljaš od onoga šta te čeka zapravo kad kreneš. Svi su nas ovde jako lepo prihvatili to je čudno i njima naravno, svi se privikavamo jedni na druge, mada sve više i više devojaka ima u ovom poslu tako da rušimo predrasude što bi se reklo - ističe Tamara Bogdanović, geolog.
I tako priče da žene u jami rudnika donose nesreću padaju u vodu. Iako je među zaposlenima u rudniku olova i cinka na planini Rudnik oko deset odsto žena, Tamara i Kristina su među retkima koje se sa rudarima svakodnevno spuštaju do velikih dubina planine.
- Ja nikad nisam to gledala kao na nešto strašno, to je prosto sastavni deo posla i tako se ophodim prema tome - navodi Tamara.
Tamara pronalazi nova rudna tela kako bi se produžio život rudnika. Stučnost i znanje kriterijumi su budućih uspeha, napominju u firmi koja promoviše prave vrednosti i daje šansu mladima.
(Kurir.rs/ RTS)