Šta je kriterijum za veličinu nekog vladara? Mnogo ljudi misli da su to osvojene zemlje ili međunarodni ugled. Drugo, nemoguće je upoređivati vladare iz različitih vremena. Verovatno bi većina izjavila da je naš najveći srednjovekovni vladar bio car Dušan. Em je vladao najvećom zemljom, em je imao najviši međunarodni status. U to vreme titula cara je bila najviše vladarsko zvanje.
Pre Karla Velikog u Evropi je postojao samo jedan car, onaj u Carigradu. U Dušanovo vreme postoje samo tri carevine i njegova četvrta. Međutim, Dušan je zadobio carstvo u najpovoljnijim mogućim okolnostima. Na jugu, prema kojem se on širio, postojale su dve carevine: Vizantija, oslabljena kugom i građanskim ratom, i slaba i podeljena Bugarska. Nju je prvo porazio kod Velbužda, a posle je ženidbom Jelenom, sestrom bugarskog cara, od Bugarske napravio saveznicu.
Mnogo je teže bilo Stefanu Lazareviću da, 13 godina posle Kosovskog boja, obnovi srpsku državu. I to ne samo da je obnovi već da od nje napravi jednu od najbogatijih evropskih država. Srbija je proizvodila petinu evropskog srebra i bila je u stanju da za nekoliko godina izgradi Beograd, deset puta veći od dotadašnjeg. Intelektualci koji su bežali pred Turcima, Konstantin Filozof i Grigorije Camblak od Srbije su napravili veliki centar slovenske kulture. Sam Visoki Stevan, kako ga zove narodna pesma, u vojevanju je bio savršeni vitez, a sa perom vrhunski književnik. Pomalo je u evropskoj istoriji bilo ovakvih vladara.
Teško je porediti Karađorđa i Miloša. Što bi aforistički sažeto rekao Milovan Vitezović, Karađorđe je bio sloboda, a Miloš država, Karađorđe etika, a Miloš politika. I jedan i drugi uspeli su da od naroda čije se vođe, izbegle od Seče knezova, kriju u šumskoj jaruzi stvore narod čija država ima najslobodnije uređenje.
Nije slučajno to da nijedna evropska zemlja nije imala rast stanovništva kao moderna Srbija u prvom veku svog postojanja. To je bila obećana zemlja i za ljude iz regiona i za strance. U toj berićetnoj zemlji je bilo lako ishraniti sve brojniju decu.
U 20. veku su ljudi bolje zapamtili Nikolu Pašića od Milana Stojadinovića. Mereno privrednim kriterijumima, Stojadinović je verovatno najuspešniji obnovitelj naše privrede u istoriji. Spoljnopolitičke okolnosti su bile sasvim suprotne. Kada je Pašić stvarao Jugoslaviju, Srbija je ovenčana slavom najhrabrije pobednice Velikog rata. Još se ne zna za unutrašnje nacionalne sukobe, koji će oslabiti novu državu. U vreme Stojadinovića, Jugoslavija je na ivici raspada, a skoro sa svih granica vrebaju pohlepni susedi, željni teritorija i osvete. O Titu, miljeniku sreće, drugom ćemo prilikom.
Možda je Stefan Lazarević vladar koji najbolje uliva nadu da je moguće za deceniju-dve izvući zemlju iz ponora.