Milena Radulović prijavila je beogradskog profesora glume Miroslava Miku Aleksića za silovanje, a njen slučaj je pokrenuo je "lavinu" novootkrivenih slučajeva s*ksualnog uznemiravanja širom regiona.
Mnogi su se oglašavali i davali podršku, ali na otvoreno pismo glumice Hasije Borić niko nije ostao imun. Glumicu Borić ovaj slučaj je, kako je napisala, "podsjetio na one mučne i strašne dane boravka i školovanja u Dramskom studiju u Sarajevu".
"Da li Vas pismo mlade glumice Milene Radulović podseća na nešto, razmišljate li o bilo čemu što je u vezi s tim, kako se osećate i kajete li se? Mene podseća na one mučne i strašne dane boravka i školovanja u Dramskom studiju u Sarajevu gde ste, kao i u Narodnom pozorištu vedrili i oblačili, i proterivali, pomoću svojih pulena, sve ono što se protivilo Vašoj strahovladi. Pa, evo čega se sećam, a što je pismo mlade glumice vratilo u sećanje. Dramski studio bio je kloaka, leglo s*ksualnog zlostavljanja učenica i učenika, samo na podmukliji i sofisticiraniji način, što bi rekli nadrealisti: Njegove metode su perfidnije, on te prvo ponudi cigarom, pa te onda razbije. Mladi, najinteligentniji i najdarovitiji studenti bili su žrtve Vašeg mobinga, sve je zamotavano u oblandu velikih ljubavi. Na kraju su ti učenici bežali iz Sarajeva stotinama kilometara daleko, kad bi se iskradali iz perverznih ralja svojih "profesora", da bi se tek godinama nakon toga vraćali u Sarajevo, ali još uvek u strahu od odmazde. A učenice?", počela je ona, pa nastavila:
"Njima je držana ruka na klitorisu za vrijeme individualne nastave i tumačeno - "iz p… se glumi, za to vas diram". Šta smo mi, maloletne, tad znale o glumi? Verovale smo svom profesoru. Polako smo se počele buniti, jedna drugoj poveravati, ali smo uglavnom ćutale. Vi ste to znali, naši profesori. Jednom je jedna od naših najstarijih kolegica, M. počela da vrišti, izletela na hodnik i urlala, u stanju strave i očaja, možda pomešanom sa histerijom, ko zna. Svi vi, naši profesori ste izletjeli na hodnik, svi ste bili tu, a izletjeli su i svi učenici. Stvar je brzo zataškana, nastava je nastavljena. Šta je bilo sa našom talenotvanom kolegicom, ne znam. Da li ste je nemilosrdno srušili ili je sama odustala, to ne znam. Uglavnom, nakon toga se nikad nije bavila glumom. Ja znam da sam se tako grčila na tim časovima, da nakon toga nisam mogla ni govoriti, pa se nisam čula ni u prvom redu Kamernog teatra. Sreća je bila da sam u to vrijeme bila u gimnaziji, išla sam u dve smene, a kako se nastava u Dramskom studiju odvijala popodne, imala sam alibi da ne dolazim na nastavu. Mnogo kasnije sam tek shvatila zašto su naše pojedine kolegice, iznimno talentirane djevojke ili same napuštale Dramski studio ili nemilice rušene na ispitima."
"Prekinula sam zbog Dramskog studija moje violinsko obrazovanje, to je bio jedini način da se i dalje bavim umetnošću. Uglavnom sam stajala po strani, propuštana na ispitima "uslovno". Čula sam da je taj profesor nastavio svoje čuvene edukativne metode i na ASU, ali to ne mogu tvrditi, neka o tome progovore studentice ASU, kao i moje kolegice sa Dramskog studija. Kad sam se, nakon blistave karijere mlade prvakinje hrvatskog glumišta, vratila u svoje Narodno pozorište, nastavili ste sa svojim prljavim igrama protiv mene, a svoje razgovore s mladjim kolegama započinjali rečenicom: "A, zar Vi s tom osobom pijete kafu"? "Naravno da pijem, ona je izuzetna", odgovorila Vam je jedna moja kolegica, sada daleko od domovine. Ali, ta moja kolegica imala je hrabrost i stav. S gnušenjem i mučninom, Hasija Borić", napisala je ona.
Kurir.rs/K.Đ/tacno