Filmski stvaralac Andrija Tričković rođen je u Beogradu, završio je Akademiju umetnosti u Novom Sadu, smer animacije i vizuelnih efekata, a danas živi i radi u Berlinu. Posle profesionalnog angažmana u studijima u Beogradu, Sofiji i Pragu, poslednje četiri godine on kao autor stoji kao iza serije "Vavilon Berlin", blokbastera "Wonder Woman" (2017) i "Fast & Furious presents: Hobbs & Shaw" (2019), kao i najnovijeg filma Vesa Andersona "The French Dispatch" (2021).
- Moj posao na filmu, seriji ili reklami je da "obogatim" snimljeni materijal ili digitalno generisanu sliku tako što kroz kolor korekciju i ostale alate pokušam da prenesem magičnu viziju režisera gledaocima, ali takođe i da korigujem i popravim delove koji zbog tehničkih problema prilikom snimanja nisu bili izvodljivi, kao na primer brisanje mikrofona koji je ostao u kadru, popravljanja šminke i kostima na glumcima i slično. Ukratko, ja sam odgovoran za finalni proizvod koji gledaoci vide, a produkt je čitavog tima ljudi - objašnjava Andrija za Kurir.
U Nemačkoj kao umetnik iz Srbije ima prilike da radi sa raznim svetskim produkcijama kao što su "Marvel", HBO, Vorner braders", "Netfliks" i slični. On u svom poslu nema kontakt s glumcima, a naravno ljudima u Srbije je najzanimljivije što je radio seriju "Vavilon Berlin".
- Ona je, po mom mišljenju, najuspešnija nemačka serija i prva evropska serija sa produkcijom na tom nivou i dosta visokim budžetom. Kada radite na seriji koja ima radnju u Berlinu između dva rata i živite u sadašnjem Berlinu, zanimljivo je videti kako su ulice i zgrade izgledale u to vreme. Neka mesta postoje i danas, ali je Berlin menjao izgled kroz decenije i značajno je te istorijske promene uočavati kroz rad na filmu - objašnjava umetnik.
Naravno, pitamo ga da uporedi tu seriju sa "Senkama nad Balkanom" Dragana Bjelogrlića, kao naš igrani program u koji se sve više ulaže.
- "Senke" porede se sa serijom "Vavilon Berlin", verovatno najviše zbog sličnog vremenskog perioda u kojima se radnja odvija, i obe su kriminalistički trileri, ali takođe su i obe serije postavile neke granice produkcije, svaka u svom okviru. Primetio sam da je u Srbiji počelo dosta da se snima, pa se nadam da ćemo u budućnosti moći da vidimo više naučnofantastičnih filmova i da će se malo proširiti kinematografski sadržaj srpskih filmova. Pretpostavljam da je to zbog porasta striming platformi, koje pokušavaju da se nadmeću između sebe ko će da napravi sledeću "Igru prestola". Serije u Srbiji su uglavnom prilagođene regionu, ne mogu da se setim nijedne serije koja je izašla iz šireg kruga bivše Jugoslavije. Pretpostavljam da kada srpske produkcije uspeju da se probiju do Netfliksa, da će se više ulagati u serijski program - zaključuje Tričković.
Kurir/ Ljubomir Radanov Foto: Privatna arhiva