Na istočnoj polovini Jamajke nalazi se gradić Port rojal. Da se danas nađete tamo, možda ne biste primetili ništa posebno. Pusta tvrđava na okeanu, pokoji kafić i vidikovac. No nekada je ovde sve vrvelo od života – alkohol, kocka, prostitucija, robovi, pirati… Sve to kumovalo je nadimku – najopakiji i najgrešniji grad na svetu.
Nije prošlo puno vremena od kada je Kolumba očarala Jamajka krajem 15. veka do njenog potpadanja pod englesku vlast u 17. veku. Tada počinje nagli uspon, piše Nacionalna geografija.
Port rojal bio je prirodna luka u koju je moglo da stane 500 brodova. Postao je najveći grad na Karibima pun mogućnosti – za pripadnike različitih slojeve društva. Bogati Englezi su se bogatili od prodaje roblja u luci, a tu su bili i pirati koji su neprestano napadali i pljačkali španske brodove na susednim ostrvima.
Svoju neslavnu reputaciju stekao je ne samo zbog gusara već i zbog enormnih količina alkohola, gomilanja zlata, kičastog pokazivanja bogatstva i dama „lakog morala“.
Četvrtinu grada činili su kafići i bordeli, a govorilo se kako pirati u jednom danu potroše na piće i žene više nego što seljak zaradi tokom čitave godine. Međutim, to ih je brzo dovodilo do prosjačkog štapa.
Kakva je anarhija vladala, svedoči podatak da je 1675. godine gusar Henri Morgan postao lučki poručnik guverner. Izgledalo je kao da je ništa nije nemoguće i da je grad na vrhu sveta…
Međutim, jednog jutra 7. jula 1692. godine Jamajku je zadesio snažan zemljotres magnitude 7,5 po Rihteru. Kako je luka velikim delom bila izgrađena na trusnom području i pesku, zgrade su gotovo u potpunosti propale u zemlju, poklopljene cunamijem koji je pratio potres. Oko 2000 ljudi izgubilo je živote, a lokalno groblje otklizalo je u more.
Edmund Hit bio je jedan od preživelih koji je u to vreme bio na brodu i sve video sa udaljenosti. Zapisao je ovo: „Zemlja se otvorila i progutala ljude pred mojim očima. More se izdignulo nad zidinama i shvatio sam – beg je nemoguć.“
Oni koji su preživeli smatrali su da je reč o Božjoj kazni.
Bez obzira na tragediju, pirati su narednih 50 godina nastavili s pljačkama i otmicama španskih brodova. Međutim, i priroda je nastavila po svom: zaređali su se požari, zemljotresi i uragani… Englezi su konačno odustali od luke, spakovali se i otišli kući.
Šta je danas ostalo od svega? Većina grada iz 17. veka danas se nalazi na dnu mora. Kako nije propao na veliku dubinu, početkom 20. veka posetioci su još izveštavali o vidljivim krovovima i delovima grada koji sablasno vire iz vode, a ronioci su obilazili njegove ulice – pod vodom.
Zbog strašnog načina na koji se sve odigralo neki istoričari i arheolozi upoređivali su propast Port rojala s propašću Pompeje.
Kurir.rs/Sputnjik