Vest da je poznati učitelj glume Miroslav Mika Aleksić u školi glume čiji je vlasnik navodno godinama silovao i bludničio nad svojim učenicama, od kojih su mnoge danas postale poznate glumice, odjeknula je kao bomba u svim medijima. Realno, strašno je saznanje da je jedan pedagog tako nešto činio. Nizale su se i još se nižu osude prema Aleksiću, javljaju se i pozvani i nepozvani da prema njemu bace kamen, što je svakako dobrim delom i razumljivo. Da budem iskren, otac sam dve ćerkice, a pošto je poznato koliko su očevi vezani za žensku decu, priznajem da bi moja reakcija kada bih saznao da je neko pokušao da mi pipne ćerku bila taman takva da tom nasilniku sud ne bi bio potreban, jer verovatno do istog ne bi ni stigao. Ipak, kao neko ko je pre svega advokat, na prvoj godini Pravnog fakulteta sam naučio da je osnovno načelo svakog krivičnog postupka poštovanje pretpostavke nevinosti, tj. da niko nije kriv dok se to ne dokaže. U ovom slučaju, Aleksić je medijski razapet, već mu je presuđeno, tako da se stiče utisak da suđenje nije ni potrebno, što je svakako nešto što ne sme da se dozvoli. Zamislite šta će se dogoditi ukoliko se ove optužbe ne budu mogle da dokažu? Zamislite da, recimo, optužnica ne bude mogla da se podigne usled nedostatka dokaza? Izvinite, ali jednom moramo da se naučimo da ne presuđuje javnost, niti mediji, već da ovde postoje institucije. Ukoliko bi se dogodio scenario da se Aleksić oslobodi svih optužbi, šta mislite koliku će štetu ovo društvo morati da mu nadoknadi?
Ipak, ne želeći da ulazim u to da li je poznati učitelj glume kriv ili nije kriv, nadajući se da će sud u postupku, ako do njega dođe, pravično utvrditi ima li njegove krivice ili nema, želim da se osvrnem na jednu skandaloznu pojavu koja se ispoljila kod pojedinih javnih ličnosti, koje valjda preziru što su rođene kao Srbi pravoslavne veroispovesti. Apsolutno je nerazumno da, šta god da se dogodi, posebno ako je nešto ovako monstruozno u pitanju, uredno se jave dežurni pljuvači po srpskom narodu i Srpskoj pravoslavnoj crkvi da nam ukažu kako je naša tradicija, koju inače Crkva zagovara, generator ovakvih monstruoznih dela. Jedan reditelj, bez trunke stida i sramote, izjavio je kako srpsko društvo počiva na silovanju sa posebnim negativnim osvrtom na ulogu muškarca i patrijarhalnog sistema koga je upakovala religija. Taj isti reditelj nema skrupula kada za svoje filmske poduhvate u kojima uredno ocrnjuje srpski narod kao najgori uzima pare iz budžeta tog istog srpskog društva. Jedna novinarka se zgrozila što je Aleksić čitao "Očenaš" pa silovao, želeći indirektno da negativan odijum javnosti usmeri ka Crkvi kao stubu srpskog društva. Takođe, jedna glumica je osudila Aleksića da se krije iza hrišćanstva i propagiranja porodičnih vrednosti, aludirajući da je to nešto negativno jer, eto, dovodi do toga da taj ko to propoveda siluje svoje učenice.
Suština svih ovih napada je u tome što ti koji to čine pokazuju da ih uopšte ne zanima tragedija Milene Radulović i ostalih devojaka koje su doživele silovanje, već njih zanima da se preko ovog slučaja obračunavaju sa osnovnim vrednostima na kome srpsko društvo počiva, a ono je u biti ukorenjeno u svetosavlju, odnosno u onome što nas naša sveta crkva uči. Poenta je napasti porodicu, napasti našu tradiciju, slavnu istoriju, a sve pod plaštom navodne brige za silovane glumice. Gori zločin prema tim nesrećnim devojkama jeste to što ih neko uzima u navodnu zaštitu tako što im ime zloupotrebljava u obračunu sa čitavim društvom. Koliko je to licemerje, pokazaću vam na primeru glumca Gorana Jevtića, koji je osuđen za obljubu nad maloletnim detetom. Njega nije ta elita napadala, već naprotiv, za njega su skupljali peticiju podrške, jer on valjda pripada toj odvratnoj drugosrbijanskoj eliti i za njega postoji sve moguće razumevanje ovog sveta. Zamislite samo kada bi u Nemačkoj neko rekao da je kompletno nemačko društvo bolesno i da ga poistoveti sa slučajem onog ludaka Jozefa Fricla, koji je za 24 godine više od 3.000 puta silovao sopstvenu ćerku, izrodivši sa njom sedmoro dece. Zamislite da u Sloveniji neko kaže da je čitavo slovenačko društvo obolelo jer počiva na želji da se siluju kučići s obzirom na to da je jedna od njihovih najpolitičarki i ujedno bivša ministarka bila akter takve skandalozne afere jer je njen ljubavnik učestvovao u monstruoznom činu silovanja bulmastifa, koji su rastrgli tokom te jezive seanse njegovog prijatelja doktora Sašu Baričeviča, koji je inače bio žensko, Maja Baričevič, ali je godinama uzimala muške hormone. Elem, nigde nisam čuo da neko osuđuje kompletno društvo, da napada crkvu, tradiciju tih društava... Takve gadosti možete samo da čujete u Srbiji od primitivne drugosrbijanske elite.