Bez obzira na godine, opšte zdravstveno stanje, pol i zanimanje, po najnovijoj ne baš lepoj statistici, u Srbiji svaka druga osoba ima problem sa štitastom žlezdom.
Iako zvuči gotovo neverovatno, broj ljudi sa promenama na štitastoj žlezdi je sve veći, i u stalnom porastu.
Kod žena se bolest štitaste žlezde javlja osam puta češće, a kod muškaraca su veće šanse da su čvorovi maligni. Ipak, veliki broj pacijenata nema nikakve simptome, čak iako su maligni tumori u pitanju.
Imate problem sa štitastom žlezdom i endokrinolog vam je savetovao operaciju? Zabrinuti ste i nesigurni jer znate da klasična operacija podrazumeva - rez dužine oko 6-8 centimetara, traumu okolnog tkiva, ušivanje, nošenje drena, nekoliko dana boravka u bolnici, a kasnije i upadljiv ožiljak na vratu, čije zarastanje zahteva dosta vremena?
Međutim, postoji revolucionarno rešenje, koje nudi nešto potpuno drugačije - komforno, relaksirano, u lokalnoj snesteziji, bez klasičnog hiruškog reza, konca i drena, uz minimalni rez i flaster, bez ožiljaka, koji se do skora podrazumevao, i što je najvažnije za 2 sata idete kući.
Začetnik ove neinvazivne tehnike i jedan od retkih hirurga u svetu, koji problem uvećanje štitne žlezde otklanja u jednodnevnoj hirurgiji, gotovo bez tragova na koži, je prim. dr sc. med. Dejan Ilinčić.
Dr Ilinčić, subspecijalista endokrine hirurgije, je do sada obavio više od 3.000 operacija, primenom tehnike MIVAT. Od 2018. godine, operacije obavlja i u lokalnoj anestiziji. Operiše u Specijalnoj bolnici za endokrinu hirurgiju “Medicentar”
u Beogradu, ali i u Banja Luci, Podgorici, Novom Sadu, Subotici.. Dubaiu.
Medicinski fakultet završio je u Novom Sadu. Paralelno sa grudnom hirurgijom koju je specijalizirao i stekao zvanje primarijusa, usavršavao je endokrinu hirurgiju koju je 2016. godine subspecijalizirao u Beogradu. Doktorirao na temu primene minimalno invazivne hirurgije štitaste žlezde.
“Minimalno invazivnu tehniku video asistirane tiroidektomije” ( MIVAT) , kako se stručno naziva ova komforna metoda, dr Ilinčić je započeo pre desetak godina, a zatim usavšavao u Italiji kod tvorca ove tehnike, endokrinog hirurga, prof. Mikolija.
Jedan je od retkih hirurga u svetu, koji problem uvećanje tiroidne žlezde otklanja u lokalnoj (regionalnoj) anesteziji.
“Pacijent je bez tubusa, u svesnom stanju, normalno diše, oseća se opušteno, može da priča sa nama tokom operacije. Nema neprijatnosti, mučnine, koje ponekad nastaju kod opšte anestezije. Nakon operacije, pacijent može da vozi auto i obavlja uobičajne aktivnosti.”-ističe dr Ilinčić.
Štitasta žlezda je vrlo osetljiva na stres i smatra se da ubrzani i nepravilni način života koji nosi današnjica dovodi do disfunkcije u njenom radu kao i do pojave promena u njenoj strukturi. Sve je više mladih osoba sa problemima u njenom funkcionisanju. A ukoliko je operacija neminovna, ova nova minimalno invazivna tehnika dr Ilinčića ipak daje utehu.
“Otvaranjem malog reza na vratu, kamera se uvodi u prostor nastao podizanjem kože, čime se neposredno pristupa tkivu štitaste žlezde bez potrebe presecanja mišića koji praktično ostaje celovit i netaknut, zajedno sa okolnim tkivom. Zato za razliku od klasičnih invazivnih zahvata, primenom tehnike MIVAT ne ostavlja posledice po okolna tkiva i nema postoperativnih bolova. Nema ušivanja i nošenja drena, rez je dužine tek 2 centimetara. Nakon intervencije uz običan flaster pacijent ide kući, može da se umiva i kupa. Sutradan skida flaster i vraća se redovnim aktivnostima. Minimalan rez brzo zarasta, neprimetan je, ne naružava izgled pacijenta.”
Dr Ilinlić još ističe da su promene u gradji štitaste žlezde, koje se manifestuju čvorovima, u najvećem broju slučajeva – benigni. Mogu se opipati prstima i dijagnostikovati ultrazvukom. A čvorovi koji se ne mogu napipati, obično su manji od centimetra.
Hormoni štitaste žlezde utiču na gotovo sve organe u organizmu, utiču, pre svega, na ćelijski metabolizam, sposobnost regulacije temperature organizma. Smanjenjem tih hormona se gotovo svi sistemi u organizmu usporavaju.
Simptomi usporenog rada štitaste žlezde su povećanje telesne težine, umor, bolovi u mišićima, usporen rad creva, smanjena sposobnost učenja, pamćenja.
Problemi sa disfunkcijom štitaste žlezde se, uglavnom, pojavljuju posle 35 godine života, ali nije redak slučaj da se pojave i ranije. Kod žena se poremećaj rada štitaste žlezde često javlja sa menopauzom, ali i genetska predispozicija ovde ima značajnu ulogu. Niko nije apsolutno zaštićen i ukoliko dođe do nepravilnog funkcionisanja štitaste žlezde, moramo se obratiti lekaru.
Promo tekst