Do nedelje toplo sa temperaturama znatno iznad proseka za ovaj period godine uz pojačanje južnog i jugoistočnog vetra u košavskom području i uz dalje topljenje snega u svim predelima nižim od 1.500 metara.
Početkom sledeće nedelje prema prognozi RHMZ-a biće osetno hladnije. U brdsko-planinskim predelima sa snegom, u nižim predelima s kišom i snegom, a u ponedeljak i sa jakim kratkotrajno i olujnim severozapadnim vetrom.
U Beogradu bi u petak i subotu živa u termometru trebalo da dođe do 17. podeoka, a u nekim delovima Srbije već početkom naredne nedelje biće oko nule i to uz sneg, čak i u nižim krajevima.
- U petak nas očekuje suvo vreme sa sunčanim intervalima. U Podrinju i Valjevu biće najtoplje jer će tamo duvati južni vetar koji dolazi sa Mediterana i imaće fenski efekat. S druge strane u Timočkoj i Negotinskoj krajini će temperatura biti oko pet stepeni - kaže meteorolog Đorđe Đurić.
Sneg će se zadržati samo na najvišim planinama.
- Od nedelje pad temperature, ali ne drastično. Mestimično je moguća kiša, a na planinama sneg. Sledeće nedelje nas očekuje dalji pad temperature i tada je moguća mestimično kiša koja će se pretvoriti u sneg. Ipak, temperature neće biti niske kao što su bile već će se vratiti na ono kakve bi trebalo da budu u skladu sa kalendarom - kaže Đurić.
Sneg i u gradovima
Sa ovim se slaže i profesor geografije i veliki zaljubljenik u meteorologiju Marko Čubrilo.
- Do nedelje relativno toplo, zatim sledi zahlađenje, dok bi početkom naredne nedelje uz jače zahlađenje prolaznog, ali dosta obilnog snega, moglo ponegde biti i u nižim predelima. Koliko bi tačno snega palo, a još bitnije koliko bi se snega u nizijama zadržalo na tlu, još je jako upitno jer će ovaj sneg za razliku od prošlog dolaziti na temperature koje će biti oko +1 te će se samim tim teže akumulirati. Dalji razvoj sinoptike sugeriše oko 28. januara manje otopljenje uz kišu u nižim predelima dok oko 30. januara može uslediti još jedno prolazno zahlađenje - objašnjava Čubrilo čije prognoze na društvenim mrežama prati desetine hiljada ljudi u celom regionu.
Upozorenje lekara
Ovakve velike temperaturne oscilacije nikako ne prijaju ljudima, ni onim potpuno zdravim, a kamoli hroničnim bolesnicima.
- Velike razlike u atmosferskim pritiscima izazivaju tegobe i kod zdravih i kod bolesnih ljudi. Prilikom drastičnog pada temperature može da dođe do velikog skoka krvnog pritiska. Takvo vreme pogoduje i virusima koji mogu da napadnu i bolesne i zdrave, a ako se neprilagođeno obučemo može da dođe i do prehlade - upozoravaju lekari.
Kako je u više navrata ispričala doktorka Nada Macura, posebno bi trebalo da se paze astmatičari i srčani bolesnici, njima najviše smetaju nagla zahlađenja i otopljenja.
- Promene vremena utiču na naš organizam i naše zdravlje i to posebno kod hroničnih bolesnika, astmatičara, srčanih bolesnika i dijabetičara. Zbog hladnog vremena, ako bude snega i kiše, prvi astmatičari osete bolove iako njima generalno više odgovara hladnije vreme. Nagli preokret temperature takođe smeta hroničnim bolesnicima i to posebno srčanim. Na drugoj strani, kod zdravih osoba može doći do pojave nervoze, razdražljivosti, reumatičnih bolova, oscilacija pritiska od niskog ka visokom i obrnuto - rekla je Macura.
Simptomi su razdražljivost, nervoza, nesanica, reumatični bolovi, oscilacija pritiska, prehlada, rinitis, upala grla, vrtoglavica...
(Kurir.rs/Blic)