Bitkoin - najpopularnija i najpoznatija kriptovaluta, za mnoge predstavlja samo reč koju prethodnih dana i meseci veoma često možemo čuti, a koja se, s druge strane, znatno ređe razume.
Imajući u vidu činjenicu da je Srbija krajem 2020. godine usvojila Zakon o digitalnoj imovini, kojim je ovaj tip imovine regulisan, potrebno je da se radi na širenju svesti o ovom vidu imovine, a prirodno je da krenemo od njenog najpoznatijeg predstavnika, bitkoina.
Na samom početku, potrebno je razdvojiti tehnologiju na kojoj bitkoin počiva - blokčejn, i prirodu upotrebe te tehnologije u vidu digitalne valute. Blokčejn (blockchain - složenica engleskih reči za blok i lanac) predstavlja bazu podataka koja se ne nalazi na jednom, centralizovanom mestu, već postoji kao grupa manjih baza podataka.
Oni predstavljaju blokove koji su međusobno lančano povezani digitalnom tehnologijom, tako da je svaka izmena u bazi sačuvana u više pojedinačnih baza. Drugim rečima, baza podataka je decentralizovana.
U slučaju bitkoina, ta decentralizovana baza podataka sadrži informacije o svim transakcijama, tj. razmenama bitkoina kao merne jedinice ove virtuelne valute.
U smislu našeg zakona, virtuelna valuta je vrsta digitalne imovine koju nije izdala i za čiju vrednost ne garantuje centralna banka, niti drugi organ javne vlasti, koja nije nužno vezana za zakonsko sredstvo plaćanja i nema pravni status novca ili valute, ali je fizička ili pravna lica prihvataju kao sredstvo razmene i može se kupovati, prodavati, razmenjivati, prenositi i čuvati elektronski.
Jedan bitkoin zapravo predstavlja fajl sa podacima koji su sačuvani u digitalnom novčaniku vlasnika koji se nalazi na njegovom kompjuteru ili pametnom telefonu.
Kako je ova baza javna, u teoriji je moguće pronaći svaku transakciju koja se ikada dogodila, što znatno povećava transparentnost sistema, smanjuje mogućnost da neko koristi ili stvori bitkoin koji nema. Kada je reč o vrednosti bitkoina, nju u potpunosti određuje tržište, tj. ljudi i firme koje ga koriste kao sredstvo razmene. Ono što je posebno interesantno jeste vrtoglav rast vrednosti cene bitkoina, koja je u jednom trenutku prešla 40.000 američkih dolara, što je dovelo do rekordnih interesovanja za ovu, kao i druge digitalne valute.
Nedostatak centralnog sistema znači da je vrednost bitkoina veoma nestabilna i sklona naglom rastu i padu, u skladu sa percepcijom javnosti i korisnika, bez mehanizama njene kontrole.
Inače, Srbija je među prvim zemljama u svetu koje su regulisale navedenu oblast usvajanjem adekvatnih zakonskih rešenja. Na taj način se uvodi pravna sigurnost u ovu oblast. Regulisano je pitanje korisnika digitalne imovine, kao i pitanje trgovine kriptovalutama. Jednostavno rečeno, imate bitkoine i želite da ih prodate. Neko to prihvata, neko ne.
Zakon o digitalnoj imovini predviđa postojanje organizacija koje se bave trgovinom bitkoina i kod kojih ćete potpuno legalno moći da razmenite bitkoine za dinare, baš kao što u menjačnici menjate novac.
Usvajanjem Zakona o digitalnoj imovini želeli smo da Srbija ide u korak sa inovacijama, sa promenama u digitalnom svetu, želeli smo da budemo deo rastućeg segmenta digitalne ekonomije.
Na taj način, pre svega mladima, dajemo mogućnost da koriste nove izvore finansiranja, a koji su sada zakonski regulisani, i zadržavamo ih u Srbiji, gde mogu da ostvaruju svoje poslovne, inovativne ideje jer Srbija nimalo ne zaostaje za svetom u razvoju IT tehnologije i korišćenju prednosti digitalnog sveta.
Kurir.rs
Foto: Zorana Jevtić