Glumica Mira Furlan preminula od bolesti Zapadnog Nila, koju uzrokuje virus Zapadnog Nila. Glumica je duže vreme bolovala od virusa Zapadnog Nila koji joj je preneo zaraženi komarac.
Zbog teške bolesti, poslednjih nekoliko meseci provela je u teškom stanju boreći se za život. Iako joj je u bolnici SAD-u pružena najbolja moguća lekarska nega, ali, bolest je, nažalost bila jača.
ŠTA JE VIRUS ZAPADNOG NILA?
Rezervoari virusa Zapadnog Nila su primarno komarci i ptice. Virus se prenosi na ljude, sisare i kopitare ubodom zaraženog komarca, ali ne prenosi se sa čoveka na čoveka. Najvećim i najopasnijim prenosnikom smatra se komarac iz roda Culex, međutim i druge vrste komaraca pod određenim okolnostima mogu da prenesu infekciju.
Rizik od oboljevanja od ovog virusa zavisi od mnogo faktora - od prisutnosti virusa, domaćina u kome je sam virus, kao i od imuniteta zaraženog čoveka.
Virus Zapadnog Nila javlja se u leto i na jesen, a na epidemiološku sliku utiču brojni faktori - brojnost prenosioca bolesti, koja s druge strane zavisi od klimatoloških prilika.
Infekcija virusom Zapadnog Nila kod ljudi najčešće prolazi bez simptoma (u približno 70 – 80 odsto slučajeva). U oko 20 odsto slučajeva se bolest manifestuje simptomima nalik gripu kao što su, najčešće, povišena temperatura, glavobolja, slabost, bol u mišićima i zglobovima. Kod oko jedan odsto obolelih razvija se teži oblik bolesti zbog zahvaćenosti središnjeg nervnog sistema, kada dolazi do simptoma meningitisa ili encefalitisa. U velikom riziku su starije osobe koje već imaju neke od hroničnih bolesti poput dijabetesa, hipertenzije, hronične bubrežne bolesti i slično, kao i kod imunokompromitovanih osoba.
LEČENJE VIRUSA ZAPADNOG NILA
Oboleli se uglavnom leče simptomatski i većina prođe bez trajnih posledica, ali da bi se smanjio rizik od infekcije važno je sprovoditi mere suzbijanja komaraca i njihovog legla. Ono što pojedinac može da uradi jeste da zaštiti vrata i prozore mrežama protiv insekata, da upotrebljava repelente na mestima gde ima mnogo komaraca i da boravi u klimatizovanim prostorijama kad god je to moguće.
Od maja meseca pa do septembra kada su komarci najaktivniji potrebno je preduzeti sledeće mere predostrožnosti:
Ako se nalazite napolju od sumraka do zore kada su komarci najaktivniji ili ako se u toku dana nalazite na području gde ima korova, visoke trave i žbunja, treba obući duge pantalone, široke košulje dugih rukava i čarape i razmotriti upotrebu sredstava za odbijanje insekata.
Koristite sredstva za odbijanje komaraca u skladu sa uputstvima proizvođača.
Nikada ne stavljajte sredstva za odbijanje insekata na posekotine, rane ili iritiranu kožu. Vitamin B, ultrasonične naprave i tamjan nisu se pokazali delotvornim protiv ujeda komaraca.
kurir.rs/blicžena