Regenzburg na Dunavu, četvrti po veličini bavarski grad. Njegovi stanovnici očigledno su se navikli na to da se korona-virusa nećemo rešiti tako brzo. Grad kojim se širi utisak da su se ljudi navikli na pandemiju.
I čini se da stanovnici Regenzburga uzročniku potencijalno opasne bolesti u svakodnevnom životu poklanjaju mnogo manje pažnje nego u proleće prošle godine.
U Bavarskoj su početkom ove nedelje na snagu stupila nova korona-pravila. Stroža od dosadašnjih. Najvažnija stvar je obavezno korišćenje takozvanih FFP2-maski (Face Filtering Piece) u sredstvima javnog prevoza i prilikom kupovine u supermarketima. Te medicinske maske nude bolju zaštitu od virusa od "običnih" maski za svakodnevnu upotrebu. Bavarska vlada se nada da tako može da obuzdati značajan porast broja novih infekcija.
Na ulicama Regenzburga se baš i ne vidi da je to pravilo sada na snazi u Bavarskoj. FFP2-maske su retke. Samo tu i tamo se vidi ljude koji nose takve maske. Većinom se u gradu na Dunavu koriste obične maske. Neki ljudi nemaju nikakvu masku na licu.
Svi oni koje policija zatekne na ulici bez maske, moraju da računaju s prijavom za prekršaj, objašnjava Dimitri Šrajber iz Policije Regenzburga. U najgorem slučaju preti novčana kazna do 500 evra za fizička, odnosno i po nekoliko hiljada evra za pravna lica. Tako je u teoriji. U praksi će gradske vlasti i dalje, sve do 24. januara, zažmuriti na jedno ili oba oka, i neće sankcionisati građane. Najpre, kako čujemo, žele da vide da li će i kako građani u praksi početi da primenjuju nova pravila – kako bi im se i dalo dovoljno vremena da nabave medicinske maske.
Neposredno uoči stupanja novih pravila na snagu, u Regenzburgu su u prodavnicama FFP2-maske nestale u tren oka. A one nisu baš jeftine. Za mnoge ljude to je problem, FFP-maske smeju da se nose maksimalno jedan dan.
Vlada u Minhenu je zato obećala da će pomoći – i podeliti milione FFP2-maski građanima. Besplatno. Podelu maski svojim mušterijama najavljuje i komunalno preduzeće javnog prevoza, baš kao i neke zdravstvena osiguranja u Bavarskoj. Ali dok oni ispune sva ta obećanja, proći će i nekoliko nedelja. Kako bi uštedeli nešto novca, mnogi Bavarci jednostavno igraju na vreme…
Možda se gradom širi utisak da su se ljudi navikli na koronu i zbog toga što se političari i mediji stalno međusobno tapšu po ramenima, i to pod motom: situacija u Regenzburgu uopšte nije tako loša. Šta kažu brojke? Sedmodnevna incidencija na 100.000 stanovnika u poslednjih sedam dana u okrugu Regenzburg iznosi oko 70. To stvarno uopšte loše, ali istina je i da je stanje u brojnim drugim delovima Bavarske mnogo gore nego u živopisnom Regenzburgu u kojem živi oko 150.000 stanovnika. U Ansbahu ili Bajrojtu je sedmodnevna incidencija naime četiri puta veća.
Regionalni listovi u Regenzburgu upozoravaju da niko u stvari nema kompletan pregled nad situacijom. Piše se da je bilo nekih problema prilikom prenosa korona-podataka. Očigledno da jedno vreme uopšte nije funkcionisala "veza" između laboratorija i Zavoda za javno zdravlje u Regenzburgu. To konkretno znači da nisu bile prijavljivane osobe koje su inficirale koronom. "Nije baš kao da tražimo iglu u plastu sena", kaže za DW gradonačelnica Regenzburga Astrid Frojdenštajn.
Gradske vlasti su same skupljale podatke, na primer u domovima za stare i nemoćne osobe koji su u vlasništvu Grada. Bavarska vlada snabdela je pokrajinske zavode za javno zdravlje potrebnim softverom. U početku je doduše bilo tehničkih problema, ali to se u međuvremenu sve rešilo, kaže gradonačelnica.
Dok u nekim drugim krajevima Nemačke odeljenja intenivne nege rade na granicama kapaciteta, u bolnici Zankt Jozef u Regenzburgu još uvek ima dovoljno slobodnih kreveta na intenzivnoj. Situacija sada nije tako loša kao pre Božića, kaže nam dr Silvija Pamerl. Ali i ona je zabrinuta oko toga šta bi moglo da bude u budućnosti. I to zbog različitih mutacija korona-virusa, koje se sada šire i na jugu Bavarske, na primer u Garmiš-Partenkirhenu. Ona smatra da je moguć i treći talas pandemije I zato podržava usvajanje strožih korona-mera od strane bavarske vlade.
U blizini bolnice se nalazi "Elizabetinum", jedan od desetak domova za stare i nemoćne osobe oko kojih se u Nadbiskupiji Regenzburg brine Karitas. Već četiri godine taj dom vodi direktor Mihael Vajsman. Pre toga je taj 52-godišnjak radio kao đakon. Možda je baš zato posebno senzibilovan kada se radi o posledicama korone kod onih ljudi koji ne žive u krugu porodice, ne idu na posao i nemaju kontakte sa drugim osobama.
Istina je, kaže nam, da država novim, strožim pravilima čini sve kako bi zaštitila narod od virusa. Ali isto tako napominje da bi, ako se to ne radi na pravi način, "moglo da se dogodi da ljudi umiru od samoće, a ne od korone".
Kurir.rs/DW