Novo TV lice RTS Stefan Popović srca publike osvojio je kao voditelj festivala Beovizija i emisije "Luda noć". Ovaj mladi momak nedavno je odlučio da se iz rodne Australije preseli u Srbiju i počne neki novi život. U razgovoru za TV Ekran otkriva šta je sve prethodilo njegovoj televizijskoj karijeri.
Kako ste odlučili da napustite Australiju i dođete u domovinu svojih roditelja i na RTS?
- Činilo mi se da je 2020. bila godina za donošenje velikih odluka i promena. Imao sam sreće da sam u poslednjih nekoliko godina radio na nekim velikim filmskim i televizijskim projektima u Srbiji, pa sam želeo da pružim sebi šansu da radim još više ovde. Pozitivne reakcije koje sam dobio nakon Beovizije i ponuda posla iz RTS dokazali su mi da je to bila prava odluka. Volim Srbiju i osećao sam se kao da su se zvezde konačno poravnale kako bih proveo više vremena ovde radeći posao koji volim s ljudima koje poštujem.
Ostvarili ste uloge u filmu "Bićemo prvaci sveta" Darka Bajića i u seriji "Žigosani u reketu". Kako pamtite ta iskustva?
- Bila su to neverovatna iskustva. Spojio sam dve svoje najveće ljubavi: glumu i košarku. Takođe, imao sam priliku da podelim ekran sa nekim veoma talentovanim glumcima, kao i da pokažem da mogu da im pariram kao glumac, iako mi je srpski tehnički drugi jezik. Odlično smo se zabavljali svake sekunde snimanja. A što je najvažnije, tu su formirana neka veoma draga prijateljstva.
Trenutno vodite emisiju "Luda noć". Šta posle nje?
- Voleo bih da radim na nečemu što mi omogućava da još više pokažem svoju ličnost i privučem pažnju cele Srbije. Nešto što zabavlja i zasmejava ljude i okuplja najtalentovanija lica iz Srbije - od akademika do glumaca. Takođe, želim više da se bavim glumom. Moj san je da radim s Draganom Bjelogrlićem, čiji sam veliki obožavalac od malih nogu. Želja mi je da snimam i putopisnu seriju o Srbiji na engleskom i promovišem srpski turizam međunarodnoj publici. Napisao sam i scenario za svoj film, tako da ima mnogo stvari koje bih želeo da radim.
Kako ste tako dobro naučili srpski?
- Moja sestra i ja smo uvek prilično dobro vladali jezicima, i odrasli smo u porodici u kojoj su nas učili da budemo ponosni na svoje srpsko poreklo. Kao mali, provodio sam mnogo vremena sa bakom, s kojom sam razgovarao samo na srpskom. Uz to, i kod kuće smo govorili na našem jeziku, a roditelji bi me ispravljali kad god pogrešim. Najvažnije je da sam želeo tečno da govorim srpski.
Ko je krivac što ste počeli da radite ispred kamere?
- Uvek sam bio šoumen koji zasmejava ljude. Imao samo oko tri godine kada su me u jednom tržnom centru pozvali na scenu sa još nekoliko dece da kažemo publici šta želimo da budemo kad porastemo. Dok su druga deca odgovarala: "vatrogasac, lekar, sportista", s ponosom sam proglasio da želim da budem "prva žaba u svemiru". Svi su se nasmejali. Kasnije su me inspirisali Dejv Alen, Edi Marfi, Stiv Martin, ekipa "Monti Pajton" i Zoran Radmilović. Sve sam gledao, ali sam se ipak uvek trudio da budem svoj.
Radili ste intervjue sa Ledi Gagom, Kajli Minog, Hjuom Džekmenom... Ko je na vas ostavio najbolji utisak?
- Novak Đoković i Hju Džekmen. Obojica su ogromne zvezde, a bili su tako skromni, šarmantni i velikodušni. Kada mi je Novak rekao da je svestan mog rada, to je bilo posebno nezaboravno. On i njegova porodica ostavili su predivan utisak na mene. Ne samo zbog ponašanja već i načina koliko dobro predstavljaju naš narod na međunarodnom nivou. Vidim ih kao odlične uzore i odlične ambasadore Srbije.
Kakve su srpske zvezde za saradnju?
- Odlične! U Srbiji imamo mnogo talenata, samo je važno izabrati pravu zvezdu za saradnju. Meni su zvezde oni koji su opušteni, duhoviti i pozitivni. Srećom, ima mnogo takvih kod nas. Opet da ponovim, nadam se da će Bjela uskoro da mi se javi za saradnju. (smeh)
Ko je Stefan Popović privatno?
- Prilično je sličan Stefanu Popoviću kog vidite na televiziji, samo što se ne odnosi prema sebi u trećem licu kao sad. Kod mene ono što vidiš to i dobiješ. Volim da se bavim sportom, provodim vreme sa prijateljima, putujem, pričam viceve i slušam muziku uživo. Kad imam dobro društvo pored sebe, svejedno mi je da li smo na košarkaškom terenu, u kafani ili kod kuće. Jedno krijem kad se zaljubim. Kurir, Ljubomir Radanov, foto: RTS