Spomenik Stefanu Nemanji na Savskom trgu veličanstveno je umetničko delo, a simbolizuje snagu srpske države iz vremena jednog od najznačajnijih srpskih vladara, koja postoji i danas, kaže Oleg Laskarev, predstavnik vajara Aleksandra Rukavišnjikova u Srbiji.
Spomenik će sa rekonstruisnim trgom svečano biti otvoren na Savindan, 27. januara, a napravljen je u bronzi u ateljeu Rukavišnjikova odakle je u delovima sukcesivno dopreman u Beograd.
Na montiranju spomenika, koje je počelo u avgustu prošle godine, učestvovalo je oko deset ruskih majstora pod nadzorom Laskareva koji za Tanjug ističe da problema tokom radova nije bilo.
- Mi smo profesionalci tako da je sve prošlo bez problema, samo je bilo potrebno više vremena da spomenik sklopimo jer je tako veliki - rekao je Laskarev i preneo utiske svojih kolega koji su, kaže, oduševljeni Beogradom i njegovim žiteljima, kao i srpskim radnicima sa kojima su zajedno izvodili radove na Savskom trgu.
Spomenik opisuje kao veličanstveno umetničko delo koje ne postoji nigde u svetu i koje, kako kaže, pri prvom pogledu "ulazi u misli i srce".
Laskarev ističe da posebnu simboliku ima to što Stefan Nemanja u ruci drži mač, umesto krsta, kako je prvobitno bilo planirano.
- Ako pogledate kako drži mač, tu nema ni napada ni odbrane jer mač stoji uspravno, a to simbolizuje njegovu moć - kaže Laskarev i napominje da sve biti spremno za svečano otvaranje trga 27. januara.
Dodaje da autor spomenika, Aleksandar Rukavišnjikov, neće prisustvovati događaju, ali će se prisutnima obratiti putem video poruke, koja će biti emitovana na velikom ekranu.
Spomenik Stefanu Nemanji visok je 23,5 metara iznad i pet metara ispod zemlje, težak oko 80 tona, a postament, osim što ima rasvetu, predstavlja svojevrsan muzej na otvorenom.
Naime, oko žezla spomenika namontirani su fragmenti vizantijskog šlema sa čije su unutrašnje strane mozaici koji predstavljaju delove iz života Stefana Nemanje.
Plato oko spomenika sačinjavaju kamene kocke stare više od 100 godina, koje su pronađene tokom radova u neposrednoj blizini Savskog trga.
Na rekonstruisanom trgu nalaze se zelene površine sa zasađenim stablima, prostor predviđen za šetnju, ispod trga izgrađena je kanalizaciona crpna stanica, a fasada zgrade nekadašnje železničke stanice obnovljena.
Prema najavama gradskih čelnika, biće rekonstruisana i unutrašnjost te zgrade koja će postati Muzej istorije Srbije, dok će fasadi na zgradi "Pošte" u Savskoj ulici biti vraćen predratni izgled.
(Kurir.rs/ Tanjug)