Otkrivanje planete za koju su naučnici verovali da ne može da postoji moglo bi da dovede do promene uvreženih mišljenja o tome kako nastaju novi svetovi, pre svega kako se formiraju i razvijaju gasoviti džinovi, to jest planete Jupiterovog tipa.
Naučnici kažu da je planeta, zvaničnog naziva WASP-107b, a poznata i kao „super-puff“, mnogo manje gustine nego što se ranije mislilo za planete Jupiterovog tipa da je uopšte moguće, piše Indipendent.
Otprilike je iste veličine kao Jupiter, ali gustine koja je čak 10 puta manja, što je navelo istraživače da planetu uporede sa šećernom vunom.
Kao takva, planeta je posebna ne samo zasebno posmatrano, već i zbog „znatnih implikacija“ da planete Jupiterovog tipa, to jest gasoviti džinovi, mogu da nastanu mnogo lakše nego što se ranije verovalo.
„Ovo otkriće odnosi se na same osnove kako nastaju i rastu džinovske planete. Pruža nam se konkretan dokaz da se masovno nagomilavanje gasne ovojnice može pokrenuti za jezgra koja su daleko manje mase nego što smo mislili“, kaže Bjorn Beneke sa Univerziteta u Montrealu.
Planeta je izuzetna ne samo po tome što je neobično velika već i zbog toga što ima slabu površinsku gravitaciju, kao i sjaj svoje zvezde koja je poznata kao WASP-107.
To omogućava da se ovaj svet i njegova atmosfera proučavaju detaljnije nego što bi to inače bilo moguće.
Planeta je 16 puta bliža svojoj zvezdi nego Zemlja Suncu
Istraživači su objavili nove i revolucionarne rezultate četvorogodišnjeg proučavanja sistema u najnovijem izdanju astronomskog časopisa Astronomical Journal.
Nebesko telo WASP-107b prvi put je uočeno 2017. godine. Kružilo je oko svoje zvezde na udaljenosti od Zemlje oko 212 svetlosnih godina. Vrlo je blizu te zvezde, otprilike 16 puta bliže nego što je Zemlja Suncu.
Dalja istraživanja su pokazala da je u pitanju jedna od planeta sa najmanjom gustinom koje su poznate čoveku. Ta krhka građa navela je istraživače da je nazovu "super-puff" ili „šećerna vuna“.
Planete se formiraju u disku prašine i gasa koji kruži oko mladih zvezda. Obično se smatra da gasoviti džinovi – planete poput našeg Jupitera i Saturna ili planete WASP-107b moraju stvoriti čvrsto jezgro koje je najmanje 10 puta masivnije od Zemlje, tako da se nakupi dovoljno gasa pre nego što se disk raspe.
Ali WASP-107b nema masivno jezgro, pa naučnici nisu sigurni kako je uopšte mogla da nastane. Oni, međutim, imaju mnoštvo mogućih scenarija koji bi mogli objasniti proces formiranja neobične planete.
„Za WASP-107b najverovatniji scenario je da se planeta formirala daleko od zvezde, gde je gas u disku dovoljno hladan da se nagomilavanje gasa može dogoditi vrlo brzo. Planeta je kasnije mogla da migrira na svoj trenutni položaj, bilo interakcijom sa diskom ili sa drugim planetama u sistemu“, objasnila je Iv Li profesorka Univerziteta Mek Gil, prenosi RTS.
Kurir.rs/Sputnjik