Olimpijci, razočarali ste naciju!
Da nije strelaca...
Srpski olimpijci nisu ostvarili očekivane rezultate na Igrama u Londonu, a razlozi za tako očajno izdanje su raznoliki, i kreću se od krajnje objektivnih do krajnje subjektivnih, ponekad su i pomalo smešni.
Nekima je smetala muzika, nekima stanje na terenu, drugima opet neadekvatan tretman kod sudija, dok ima i onih koji kritički izjavljuju da su isključivo sami krivi za neuspeh.
Predsednik OKS Vlade Divac obećao je deset odličja, a sada će biti pravi podvig ukoliko Srbija ponovi uspeh iz Pekinga pre četiri godine i vrati se sa tri medalje.
Naših sportista je u Londonu bilo 115, dobar deo njih je viđen na pobedničkom postolju, ali su se zasad samo Andrija Zlatić i Ivana Maksimović okitili medaljom.
Milorad Čavić: Otkazale ruke
- Bodrio sam sebe. Govorio: „Ajde, možeš ti to, izdrži.“ Ruke su mi otkazivale, pokušao sam onda i nogama da izvučem sve iz sebe, ali, nažalost, nisam uspeo. Pokušao sam, borio sam se. Dao sam 200 odsto svojih mogućnosti i neka niko ne sumnja u to. Boli me i srce i duša, ali to je život i šta sad radim.
Maja Ognjenović: Bez energije
- Polazim od sebe. Bila sam bez energije, bez motiva. Zašto? Ne znam! Završile smo turnir bez ijedne pobede, a u London smo došle kao šampionke Evrope. Nisam želela da se na ovakav način oprostim od reprezentacije.
Emir Bekrić: Gledao sam okolo
- Kad me je pretekao rival posle 250 metara, počeo sam da ga gledam i to je bio kraj. Pogrešio sam tehnički pri izlasku iz poslednje krivine. Suština je da gledaš svoju stazu, da ne gledaš druge, a ja sam došao u situaciju da trčim protiv momaka koji imaju 47 sekundi, i tu napravio grešku.
Tatjana Jelača: Smetala mi muzika
- Ovo nije normalno, spavala sam oko tri sata. Organizacija je apsolutna nula! Do tri sata je tukla muzika iz košarkaške dvorane. Nisam oka sklopila. Nabijala sam u uši šta sam stigla, stavljala jastuk preko glave, ali ne vredi. Prvi hitac sam totalno promašila, kao da nisam došla na stadion.
Veselin Vuković: Nemamo vere u sebe
- Protiv Mađara smo propustili istorijsku šansu. Ali to smo mi, život ide dalje. Strah od četvrtfinala sputao nam je i noge i ruke. Nismo imali previše spremnih igrača da ostale povedu za sobom. Tada dođete u situaciju da gubite poverenje jedni u druge.
Marko Podraščanin: Ne znamo šta su OI
- Mi ili se ne pripremimo dobro za Igre ili ne shvatamo šta one znače. Zadovoljili smo se što smo došli u London. Umesto da peglamo, nas su peglali. Ovo treba da nam bude nauk za sledeće OI, mada je Rio tako daleko!