KORONA RAZARA NAJSIROMAŠNIJU ZEMLJU EVROPE: Ljudi umiru, a nemamo novca za vakcine (VIDEO)
"Srećan sam što radim na" prvoj liniji fronta "i vidim kako kanadski zdravstveni sistem tako dobro funkcioniše", napisao je Alecu Matraguna u objavi na Fejsbuku. "Ali tužna sam što sam vakcinisan pre svoje majke koja radi u zdravstvenom sistemu u Moldaviji", piše Gardian.
Matraguna je moldavski sonograf koji živi u Montrealu. Njegova majka ima 61 godinu i pedijatar je sa više od 30 godina radnog iskustva. Ipak, kaže, ona nema pojma kada bi vakcina Covid-19 mogla postati dostupna njoj i više od 53.300 zdravstvenih radnika u najsiromašnijoj evropskoj zemlji.
"Imao sam sličnu reakciju prema svojoj porodici u Moldaviji kada sam početkom decembra u svojoj lokalnoj londonskoj apoteci ugledao natpis da je vakcina na putu. U to vreme se moja baka samo oporavljala, a otac se još uvek borio sa efektima virusa ', kaže Paula Erizanu, moldavska spisateljica sa sedištem u Londonu.
Većina zapadnoevropskih vlada je već obavila prvu fazu vakcinacije zdravstvenih radnika i prelazi u drugu fazu, uprkos problemima sa proizvodnjom koji podrivaju zalihe. Moldavija, najsiromašnija evropska zemlja, još nije uspela da vakciniše jer ne može da priušti kupovinu vakcine.
Vlada Moldavije ne očekuje da će dobiti prvu seriju vakcina pre kraja februara, a ni taj raspored je neizvestan i ispunjen birokratskim kašnjenjima. Ukrajina, Gruzija i Jermenija su u sličnoj situaciji. Dakle, u Evropi to izgleda kao "katastrofalni moralni neuspeh" zbog distribucije vakcina, kaže šef Svetske zdravstvene organizacije Tedros Adhanom Gebrejesus.
Ekonomski najugroženije evropske zemlje oslanjaju se na Kovaks, program za zemlje sa niskim prihodima koji je Svetska zdravstvena organizacija pokrenula kao odgovor na pandemiju. Kroz ovaj program biće zagarantovane besplatne vakcine za 20 procenata stanovništva jedne zemlje. Što se tiče ostalih doza koje su im potrebne, ove države traže pomoć od bogatijih suseda. Ali to teško može biti način da se reši globalna pandemija. U međusobno povezanom svetu nijedna zemlja nije sigurna dok su sve države sigurne.
"Kod kuće sam u Kišinjevu od decembra, a vesti o smrti članova porodice, bliskih prijatelja, bivših kolega ili poznatih ličnosti povezanih sa Covidom svakodnevna su pojava. Zapravo, ukupna stopa smrtnosti u Moldaviji porasla je za 21 odsto između maja i decembra 2020. u poređenju sa istim periodom 2019. godine ", kaže Paula Erizanu.
Zdravstveni sistem je preopterećen. Čovek u šezdesetim godinama, zaražen virusom, morao je da čeka tri sata u dvorištu bolnice, na hladnom, na slobodan krevet. Prošlog proleća su video snimci pacijenata iz manjih provincijskih bolnica pokazali šokantne uslove koji uključuju nedostatak grejanja ili čiste vode. U jednoj bolnici muškarac je umro u toaletu, a osoblje se plašilo da mu priđe satima zbog nedostatka zaštitne opreme. Na kraju su zamolili druge pacijente iz Covida da izvade telo i pokriju ga čaršafom.
'Sa 2,6 miliona stanovnika, Moldavija je zabedlježila nešto manje od 157.000 službenih slučajeva Covid-19 i više od 3.300 smrtnih slučajeva. Ipak, stvarni broj zaraženih verovatno će biti mnogo veći, jer je vlada dnevno testirala samo između 1.000 i 3.000 ljudi, dostigavši neverovatnu stopu od 58 odsto pozitivnih testova u decembru. Ljudima sa blažim simptomima testovi često uskraćuju nedeljama. Lekari prve linije koji rade na odeljenjima Kovid jedini su testirani medicinari. Štaviše, iako su moj otac i baka bili ozbiljno bolesni i imali su mnogo tipičnih Covid simptoma, njihovi testovi su bili negativni. Testirani su samo jednom ', kaže Paula Erizanu. Stopa zaraze među medicinskim osobljem bila je u maju 25 procenata, što je najveća stopa u Evropi, u poređenju sa samo 12 procenata u susednoj Rumuniji.
Pandemija je rasvetlila ozbiljno nedovoljno finansiranje i loše upravljanje prenatrpanim javnim zdravstvenim službama ove bivše sovjetske republike. Dugoročne posledice bi se mogle pokazati katastrofalnim.
Slučaj Matraguna pokazuje jednu od najhroničnijih bolesti moldavskog zdravstvenog sistema: odliv medicinskog osoblja. Nešto manje od trećine zdravstvenih radnika već je u penzionerskom dobu. Prosečna mesečna zarada lekara opšte prakse sada iznosi oko 480 evra, nakon povećanja od 30 procenata u 2020. S ograničenim resursima, oni koji ostaju kod kuće bore se protiv korupcije i politizacije bolničkog menadžmenta. Mnogi u inostranstvu traže bolje mogućnosti i pravednije sisteme. Bez masovnih finansijskih injekcija i modernizacije zdravstvenog sistema, mladi moldavski medicinari nastaviće da putuju u bogatije zemlje, dok će Moldavci kod kuće na kraju imati još lošiju zdravstvenu zaštitu.
Masovno iseljavanje nije problem samo zdravstvenom sistemu Moldavije: to je verovatno najveći izazov u zemlji. U nedostatku mogućnosti za posao kod kuće ili u potrazi za boljim životnim standardom na Zapadu, u Rusiji ili Izraelu, više od milion Moldavaca - uključujući Paulu Erizano - napustili zemlju. Tokom protekle godine, desetine hiljada ljudi koji su ili izgubili posao u inostranstvu zbog zatvaranja ili su dovoljno privilegovani da mogu raditi na daljinu, vratili su se kući. Međutim, ova obrnuta migracija mogla bi biti privremena ako vlada konačno ne pruži ekonomsku podršku svojim građanima.
Maske su obavezne čak i na ulici, uspostavljena su pravila socijalnog distanciranja i trgovina ljudima meri temperaturu svih, ali ne prate svi ljudi vladine preporuke, a skepticizam prema vakcinama izuzetno je visok, čak i među zdravstvenim radnicima. U anketama ljudi kažu da ih više brine ekonomska nego zdravstvena kriza: bolest čak ne ulazi u pet glavnih briga koje imaju Moldavci - vrh je budućnost njihove dece, visoke cene, siromaštvo, nezaposlenost i korupcija.
Tokom 2020. godine Moldavija je bila jedna od retkih evropskih zemalja koja nije pružala gotovo nikakvu finansijsku pomoć građanima ili malim preduzećima. Posledice će se odraziti 2021. godine. Novoizabrana predsednica Maja Sandu, bivša ekonomista Svetske banke, svečano je otvorena na Badnjak i obezbedila razna obećanja zapadnih partnera, uključujući donaciju 200.000 doza vakcine iz Rumunije i podršku EU od 15 miliona evra.
Ali izvršna vlast Moldavije je u međuvremenu podnela ostavku, vladi nedostaje legitimna parlamentarna većina, a politička klasa se bori oko toga kako da održi vanredne parlamentarne izbore, dok istovremeno smišlja kako da sprovede program masovnih vakcinacija.
Svetla na kraju tunela se ne naziru.
Kurir.rs/Jutarnji