Republička direkcija za imovinu Republike Srbije (Direkcija) saopštila je da je projekat izgradnje zgrade železničke stanice "Beograd centar", parkinga i pratećih komercijalnih sadržaja u svakom svom delu javan i transparentan i potvrđen odgovarajućim odlukama Vlade Republike Srbije.
Direkcija navodi da je preduzeće "REILWAY CITYd.o.o" (Rejlvej siti d.o.o.) jedino dostavilo pismo o zaiteresovanosti za zajedničku izgradnju zgrade železničke stanice "Beograd centar", parkinga i pratećih komercijalnih sadržaja, na osnovu javnog poziva objavljenog 16. jula 2019. godine. Komisija je tu ponudu proglasila za najpovoljniju.
Nakon završenih pregovora, kako su naveli, Vlada Republike Srbije saglasila se sa tekstom Okvirnog ugovora i ovlastila direktora Direkcije da zaključi ugovor pred javnim beležnikom 14. maja prošle godine.
Napominju da je reč je o projektu od značaja za Republiku Srbiju, na osnovu Zaključka Vlade od 20. februara 2020. godine, što je u skladu sa članom 88. stav 10. Zakona o planiranju i izgradnji.
Zajednička izgradnja, objašnjavaju u Direkciji, predviđa da Rejlvej siti d.o.o. o svom trošku sagradi zgradu železničke stanice i parking mesta, a da druga strana dobije pravo svojine na jednom delu parcela, pravo gradnje i isključivu svojinu nad određenim objektima, čiju će izgradnju u potpunosti finansirati.
Direkcija je navela i da po ugovoru, Republika Srbija ulaže zemljište i omogućava gradnju na već izgrađenim objektima i na svim parcelama u vlasništvu naše države, a koji ispunjavaju tehničke uslove.
Predviđeno je da druga strana pribavlja svu dokumentaciju neophodnu za izdavanje građevinske i upotrebne dozvole i finansira izgradnju zgrade železničke stanice, parkinga i komercijalnih sadržaja.
Objašnjeno je da će zgrada železničke stanice i pripadajući parking, biti izgrađen po parametrima koji su opredeljeni urbanističkim projektom i po zakonu će biti isključivo u javnoj svojini Republike Srbije. Druga strana neće imati prava na tom objektu.
Okvirna vrednost izgradnje stanične zgrade, prema proceni Gradskog zavoda za veštačenje Beograd iznosi 7.430.000 evra.
Povodom pojedinih navoda da je u ovom pravnom poslu nezakonito izabran partner, te da nije primenjen Zakon o javnoprivatnom partnerstvu i objavljen ugovor, Direkcija objašnjava da je predmet projekta (zajednička izgradnja, procedura, postupak i svi elementi ovog pravnog posla) zasnovan na primeni člana 100. Zakona o planiranju i izgradnji i odredaba člana 15. Zakona o javnoj svojini, za čije je sprovođenje Direkcija nadležna.
Direkcija napominje i da je Zakonom o javnoj svojini, između ostalog propisano da nosioci prava javne svojine mogu zajednički ili sa drugim licima investirati u izgradnju dobra od opšteg interesa, u skladu sa ovim ili drugim zakonom, i po tom osnovu sticati određena prava i ostvarivati prihode.
Kako su objasnili, član 100. pomenutog zakona predviđa da građevinsko zemljište u javnoj svojini može biti otuđeno ili dato u zakup neposrednom pogodbom u slučaju izgradnje objekata za potrebe obavljanja poslova iz nadležnosti državnih organa ili organizacija, organa jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kao i drugih objekata u javnoj svojini, kao i realizacije projekata od javnog značaja, kao što je slučaj sa ovim projektom.
Direkcija napominje da predmetni ugovor nije zaključen u skladu sa odredbama Zakona o javnoprivatnom partnerstvu i koncesijama, s obzirom da u konkretnom slučaju, druga strana u ovom pravnom poslu samo finansira izgradnju objekata stanične zgrade i po tom osnovu nema druga prava propisana navedenim zakonom (posebno nema prava da učestvuje u upravljanju, korišćenju ili održavanju zgrade, odnosno bilo kom vidu iskorišćavanja dobra u opštoj upotrebi, niti će ostvarivati prihod).
Istaknuto je da nije reč o dugoročnoj saradnji između javnog i privatnog sektora koja je osnova definisanja javno-privatnog partnerstva (član 7. Zakona o JPP), niti postoji biznis plan druge strane koji predviđa interes za eksploataciju zgradu stanice (član 27. Zakona o JPP).
Direkcija za imovinu je napomenula da će buduća stanična zgrada biti u isključivoj svojini Republike Srbije, uključujući i poslove upravljanja i održavanja zgrade, kao i naplate naknada krajnjim korisnicima usluga, što ostaje prihod nadležnih koji se bave javnim železničkim prevozom (prihod Republike Srbije).
Zaključeno je da je postupak sproven shodno odredbama Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona o javnoj svojini.
(Kurir.rs)