Gordana Jovin, jednog dana nakon svog posla, rešila je da prošeta Novim Sadom nakon završenog posla, a kako kaže - tada je dobila ponovo lekciju u životu.
Beskućnike srećemo srećemo skoro svaki dan i često okrenemo glavu pred njima. Takav susret desio se doktorki Gordani dok je šetala ulicama Novog Sada.
Naime, ona je u podzemnom prolazu srela dobro poznat lik, beskućnika koji se sklonio od zime i hladnoće.
Čovek je sedeo i čekao da mu neko udeli koji dinar. Vratila se, prišla i ugledala kolegu sa fakulteta. Tada je svoje iskustvo prenela u objavi na Fejsbuku.
- Danas sam ponovo dobila lekciju iz života. Posle napornog dana poželela sam prošetati centrom. Hladno januarsko veče, u pothodniku primetim čoveka koji svira melodiku, učinio mi se njegov pogled poznatim. Razmišljam , "Hladno je sedeti na stepenicama i sakupljati milostinju". Kada sam se vratila priđem mu, pogledam ponovo u oči i sretnem uplašen pogled, ali poznatog čoveka - napisala je na početku svoje objave Gordana.
Na njeno pitanje da li se možda poznaju, čovek joj spuštenog pogleda odgovori potvrdno. Poznaje i njega i njegovu sestru, piše Gordana.
- Pitam ga kako je, da li ima gde da živi, da li je sam…
Završio je stomatologiju i počeo specijalizaciju, saznaje da živi u Sremskim Karlovcima, da nekako preživljava, ne radi i ima uspostavljenu dijagnozu.
- Odlazim pomalo tužna pitajući se "gde se čovek sapleo, o život". Toliko je ispita položio, izbegao iz Slavonije i onda ostao sam i pukao… Odlučila sam da pokrenem humanitarni fond ili organizaciju za kolege u nevolji. Moramo naći načina da kada nam je dobro odvojimo jedan dinar za one u nevolji… Puno je samih ljudi u nevolji i biće ih još više. Ako imate ideje kako da se organizijemo šaljite poruke i budite zahvalni dragom Bogu na svakom danu na svakom, osmehu i podršci koju imate od drugih ljudi. Puno je samih ljudi u nevolji i bice ih još više.. – napisala je doktorka na Fejsbuku.
(Kurir.rs)