Poslednjih dana, uoči i posle otkrivanja spomenika Stefanu Namanji, kampanja protiv ovog obeležja zahuktala se do histerije: te velik je, te skup je, te ne liči (neko, kao, zna kako je izgledao osnivač loze Nemanjića!), nije mu mesto tamo... da bi kulminirala nezadovoljstvom što umesto krsta (kako je prvobitno bilo predviđeno) drži mač!
Mi se ovim nećemo ozbiljnije baviti, pomenućemo samo da je Nemanja trideset godina bio vladar, što je u ono vreme značilo ratnik, a samo poslednje tri godine života monah. Ali, kritičarima to nije bilo bitno, isto bi bilo i da je mač zamenjen krstom, jer je suština bila u osporavanju aktuelne vlasti koja je spomenik postavila.
Toj je i takvoj "kritici" jednim sramnom potezom prilog dao Georgiev:
Na svom je Tviter nalogu, naime, prvo objavio deo izjave autora spomenika:
"Iskreno sam se iznenadio kada su mi rekli da žele mač, a ne krst i pravoslavlje. Ja sam rekao, u redu, slušam", kazao je Rukavišnjikov.
A odmah zatim objavio je i sledeće reči: "Strašno je saznanje da se na Stefanu Nemanji intervenisalo da se ne bi povredili investitori iz Emirata. Kada investitori iz Emirata grade u Parizu i Londonu, oni ne mogu da sa sobom unose i svoju versku ikonografiju, a da poništavaju domaću"... Ovaj je citat bio bez potpisa, ali je, zbog redosleda, izgledao kao nastavak izjave ruskog vajara.
Ukažimo sada na dve lako dokazive činjenice.
Prvo, originalna izjava ruskog vajara glasi: "Znate, i ja sam sebi postavio to pitanje kada mi je rukovodstvo iz Beograda u jednom trenutku reklo da u ruci Stefana Nemanje ipak treba da bude mač, a ne krst. Ja sam se iskreno iznenadio. Međutim, kada sam radio ostale segmente spomenika, uzeo sam u obzir izmenu i dodao nove nijanse, uključujući izraz lica. Ja sam skulptor, gubim se u formalnostima. Kada su mi rekli da žele mač, ja sam rekao u redu, slušam“.
Njemu, dakle, niko nije rekao da "ne želi pravoslavlje", Georgiev je to izmislio.
Drugo, i mnogo važnije: drugi post na Tviteru, koji je Georgiev podmetnuo kao kukavičje jaje, insinuirajući da su i to vajareve reči, izgovorio je predsednik Akademije arhitekture Srbije Bojan Kovačević u izjavi za "Danas". Odakle njemu saznanje da su čuvana osećanja "investitora iz Emirata", nije objasnio.
Slobodan Georgiev nije poznat po svojim tekstovima, on je karijeru izgradio kroz angažman u organizacijama koje su se samoproglasile „zaštitnicama nezavisnog i istraživačkog novinarstva“. To su oni koji se kunu u “činjenice“ i „potvrdu navoda iz najmanje dva nezavisna izvora“, a služe samo kao protočni bojler, za plasman informacija koje strana A ima o strani B, a za račun strane C, koju najčešće zastupaju atašei za kulturu ili drugi sekretari ambasada u Beogradu, Zagrebu ili Sarajevu.
Ovakvi novinari ne umeju da ispričaju priču, njihovi su tekstovi ravni i dosadni, ali su neki od njih "proveru činjenca", "fact cheking", pretvorili u čitav biznis. Uz inostranu podršku napravili su sajtove koji proveravaju izjave i love u laži predstavnike vlasti i nekh medija.
Takvima se ovo što je Georgiev uradio - svesna manipulacija citatima - prosto ne dešava slučajno!
Istina, Georgiev uvek može da se pravda suženjem svesti, kao onaj hirurg što „ne zna šta mu je bilo“ kad je Milenu Radulović i njene silovane drugarice nazvao droljama koje podvode njihovi očevi! Tim pre što je i sam Georgiev na prvu vest o seksualnom zlostavljanju u školi glume Aleksića uzeo u zaštitu i slučaj sveo na čaršijsku priču! Suočen sa besom Tviter zajednice, a možda mu je i samom došlo iz dupeta u glavu, taj je tvit izbrisao, ali internet sve pamti!
Ali, pre će biti da postoje drugi razlozi.
Godine 1976. snimljen je film o korupciji u američkoj visokoj politici i lansirana krilatica „Follow the money!“, „Prati trag novca!“. Mnoge se stvari, poruka je, mogu objasniti analizom finansijske koristi aktera.
Da vidimo onda, primenjujući ovaj metod, zašto je Slobodan Georigiev svesno zanemario sve što je naučio o novinarstvu kojim se bavi i pribegao falsifikatu. Prevedeno: Zašto se upustio u najprizemniju propagandu protiv postojeće vlasti?
Od kraja Drugog svetskog rata i podele sveta na dva bloka, Zapad - čitaj: CIA - oformio je u graničnom pojasu prema Istoku radio stanice Slobodna Evropa i Glas Amerike, i pod maskom informativnog programa emitovao propagandu. Sve je to trajalo do pada Berlinskog zida, i imalo, treba priznati, prilično efekta.
A kad su počeli ratovi na teritoriji Jugoslavije, po istom principu oformljena je redakacija „nezavisnih novinara“ i smeštena na brod koji je međunarodnim vodama u Jadranu plovio pod zastavom Sao Paolo i Principe (!). Emitovali su program koji se čuo u Dalmaciji, Crnoj Gori i delu Bosne. I to je posle prestalo...
Onda su došli Šolak i društvo: N1, Nova S, portal nova.rs, i na kraju Newsmax Adria, na čije je čelo postavljen Slobodan Georgiev. Da li zbog podobnosti, ili zbog uspeha pokazanog na obuci, ili je jednostavno pažnju vlasnika privukao upornošću s kojom je tvitovao... nebitno je.
Tek, ovaj medijski pul nastavljač je višedecenijske kontinuirane propagande kojoj je izložena Srbija. Ali, s bitnom razlikom: sve do pojava Šolaka, od Srba niko nije tražio da plaćaju one koji ga zaluđuju. Ovi su, međutim, odlučili da im pokrivamo sve troškove, i još obezbedimo profit!
Godinama je SBB bio monopolista u Srbiji, diktirao sadržaj i, još važnije, cene! Treba li reći: prekomerne!
I sada, sa jačanjem Telekoma, i njegovom najavljenom saradnjom sa Telenorom, svi su se oni - i Šolak, i Đilas kao njegov medijski projekt, i Jugoslav Ćosić, i Ivan Ivanović, i Georgiev - digli na zadnje noge: „Žele da nas unište! Žele da naše učeše na tržištu svedu na 30 odsto!“
Zastanimo trenutak: Maša, Moma i Mara imaju tri jabuke. Kad ih pošteno podele, koliko jabuka dobije svaka od njih? Koliko je to posto?
Svi u isti glas, vrište kao Damjanov zelenko: Srbija će ostati bez N1, TV Nova S, TV Newsmax Adria i portala nova.rs... bez „nezavisnih medija“ i „građanskih sloboda“, a SBB bez profita.
Pa je l se vi bavite proizvodnjom građanskih sloboda, ili medijskog sadržaja koji prodajete? Odlučite se!
Ako proizvodite slobode, i širite duh demokratije, ukinite pretplatu, podelite to što imate sa najsiromašnijima.
A ako prodajete program, poštujte zakone zemlje u kojoj trgujete.
Trećeg nema!
Zapravo, ima i treće, to je kad naivnima prodajete muda za bubege!
Galama tu ne pomaže, ma koliko se krupne reči koristile.
Georgiev se, inače, potrudio da i tu ode najdalje: „Telekom dve godine vodi hibridni rat protiv SBB-a i televizija N1 i Nova S“, izjavio je za Danas.
Engleska Vikipedija, pozivajući se na NATO dokumenta, kaže da je „hibridni rat vojna strategija koja koristi politički rat i kombinuje konvencionalni, neregularni i informacioni rat sa drugim metodima uticaja, kao što su lažne vesti, diplomatija, upotreba pravnih sredsta i mešanje u izbore u drugim zemljama.“
To Telekom radi SBB-u?
Nadut od važnosti kao žaba, Georgiev malo-malo pa čita svoju izjavu Danasu. Al im je spustio! I Vučiću, i Telekomu, i Telenoru...
Ali, što je sigurno - sigurno je, hajde malo da doda da se vlast u Srbiji odrekla pravoslavlja zbog investirora iz Emirata! Zna on na šta su Srbi osetljivi!
Ima samo jedna kvaka: nije dovoljno što ti se pradeda borio u Balkanskim i u Prvom svetskom ratu, da bi se ti upisao u Srbe. Računa se samo ako je bio u srpskoj vojsci!
P. S. Ivan Ivanović tvituje: „Pizdice kurirske šljapkaju u sopstvenom izmetu“. Mi otpisujemo: „Kakav ti je stil, takav si čovek!“
Iako mu je Basarin majmun držao qrc u supi, Ivan Ivanović uputio je izvinjenje piscu posle našeg teksta. Neobrazovani skorojević oseća strahopoštovanje pred Piscem, i ne bi da se ovaj oseti uvređenim... Posrkao je svoju kiselu supu, i sad ulizički mazi majmuna po glavi i tepa mu: „Nestaško! I baš u moju supu? He, he... nema veze, svi smo mi nekad bili majmuni!“
Ivanović je, naime, funkcionalno nepismen, nije shvatio da ono što je, mičući usnama, pročitao nema nikakve veze sa Basarom.
Neka pita nekog odraslog da mu protumači.