Gornji naslov u (slobodnom) prevodu znači - palo govno na ventilator. Ne treba to shvatiti doslovno. To je metafora za situaciju u kojoj iznenadno otkrivanje činjenica izazove panično-histeričnu reakciju onih za koje su te činjenice neprijatne.
Moj roman „Kontraendorfin“ je bio zamišljen upravo kao ventilator koji će uzburkati gomilu ovdašnjih govana u rasponu od kapitalaca do govanaca. Sudeći po kiši mentalnog izmeta u raznoraznim odjecima i reagovanjima po javnosti, zamisao mi je u potpunosti uspela.
Stvar je stigla i na televiziju. U ponedeljak u 21.08, dobih preko mog prozora u svet, Vajbera, poruku od prijatelja da uključim TV Hepi i da pogledam Marićevu „Ćirilicu“ posvećenu raspravi o „Kontraendorfinu“.
Poslušah prijatelja, uključih TV i imadoh šta da vidim - kompletan sastav žirija koji bi, pretpostavljam - jednoga dana, kad Nin ponovo bude „izvorni“ i „naš“ (čitaj „njihov“) - bio prihvatljiv za peticionaše. Članovi žirija behu sledeće personae dramatis - Vojislav Šešelj, Dragoslav Bokan, dr Nestorović-Pulmologović-Lupetačević, Čeda Jovanović i predsednik - Marić.
Dan-dva pre toga Marić me je pozvao telefonom i predložio mi da na istu temu gostujem u „Ćirilici“ sa - Šešeljem, što sam, naravno, glatko odbio jer je raspravljati sa Šešeljem o (bilo kom) romanu isto što i osnivati školu za devojke sa markizom De Sadom.
U trenutku kada sam se (sa izvesnim zakašnjenjem) uključio u program, rasprava je već bila u jeku, a banku je držao Bokan, koji je donebesno naricao kako ja (ovo je skraćena verzija) „blatim sve što je srpsko i Srbima sveto“, što je daleko od činjeničnosti, jer ja u „Kontraendorfinu“ samo razotkrivam ono što je u Srbiji (i kod nekih Srba) dripačko, pokvarenjačko i lopovsko, a što se lažno predstavlja kao „svetosavsko“ i sveto.
Bilo je dibidus predvidivo - visilo je u vazduhu - da će ubrzo doći do srpskih podela. I ubrzo je došlo. Čeda Jovanović - koji je u ovom žiriju bio ono što su u žiriju iz ‘97. bili N. Milošević i Ž. Nikčević - visprene pameti kakvu mu je Bog dao (pa uzeo) - u jednom trenutku je rekao da nema bolje reklame za moj roman nego da o njemu loše govore Bokan i Šešelj.
I tu je bio dibidus u pravu. Šešelj i Bokan su za desetak minuta podigli tiraž „Kontraendorfina“ za najmanje 2.500 primeraka, a da emisija nije skrenula u jedinom mogućem pravcu - u para(pret)političku kalakurnicu - zacelo bi prodali još najmanje 3.500. Ali krenulo je onako kako je moralo krenuti. Čeda se očas posla popičkao sa Bokanom - oko čega, verovatno ni oni ne znaju - skinuo bubicu, stavio je Mariću na astal, rukovao se sa Pulmolovićem i dostojanstveno izašao iz studija.
I dobro je učinio jer se posle počelo pričati o tome da li je Stefan Nemanja bio katolik ili pravoslavan, a gde je sve završilo, ne znam jer sam pritisnuo off. Toliko za danas. U sutrašnjem broju sledi kolumna pod naslovom „Kulturni dodatak jelima Večernjih novosti“.
Kurir.rs
Foto: Marina Lopičić