Predsednik Džo Bajden nastoji da poveća broj legalnih imigranata koji postaju naturalizovani američki državljani, i stoga imaju pravo glasa, uoči intermedija 2022. i predsedničkih izbora 2024. godine.
Izvršnom naredbom u utorak, Bajden je naredio više saveznih agencija da rade na povećanju stope legalnih imigranata koji postaju naturalizovani građani.
Naredba „uklanja barijere u postojećem procesu naturalizacije i na drugi način poboljšati ... [i] značajno smanjiti trenutna vremena obrade naturalizacije ... [i] učiniti postupak naturalizacije dostupnijim svim kvalifikovanim pojedincima, uključujući potencijalnim smanjenjem takse za naturalizaciju i obnavljanje postupka odricanja od naknada “.
U roku od 90 dana od naloga, posebna vladina grupa mora Bajdenu podneti izveštaj u kome se navodi strategija za „promociju naturalizacije“ koja bi mogla da uključuje „kampanju podizanja svesti javnosti“, navodi se u naredbi.
Takođe je u naredbu uključen mandat da savezne agencije preispitaju politike denaturalizacije i ukidanja pasoša Ministarstva pravde „kako bi se osiguralo da se ove vlasti ne koriste preterano ili neprimereno“.
U februaru 2020. Ministarstvo pravde stvorilo je odeljenje za denaturalizaciju koje će se fokusirati na ukidanje naturalizovanog državljanstva prevarantima, seksualnim prestupnicima, ratnim zločincima i teroristima. Naredba Bajdena mogla bi da ukine neke od ovih saveznih mera izvršenja.
Već SAD svake godine naturalizuju stotine hiljada legalnih imigranata. Na primer, 2019. godine više od 843.500 legalnih imigranata postali su naturalizovani državljani - porast od 11 odsto u odnosu na godinu ranije kada je gotovo 762.000 legalnih imigranata postalo naturalizovano državljanstvo.
Legalni imigranti iz Meksika dominiraju u procesu naturalizacije, kao i državljani Indije, Filipina, Kine i Kube. Kalifornija, sa skoro 150.000 novoprirodnih građana u 2019. godini, ima najvišu stopu od bilo koje države u zemlji. Teksas, sa 97.675 naturalizacija u 2019. godini, sledi zajedno sa Floridom sa više od 96.000 naturalizacija u 2019. godini.
Podaci tokom poslednjih nekoliko izbornih ciklusa više puta su pokazali uticaj koji rastuća populacija glasača rođena u inostranstvu naklonjenija demokratama nego republikancima. U 2020. godini oko jedne od deset američkih glasača rođeno je van zemlje, što je najviša stopa od 1970.
Analiza koju je sproveo Centar za imigracione studije otkriva u kojoj je meri državna biračka tela promenjena masovnom imigracijom od 2000. godine. Istraživački centar Pju primetio je, kao i brojni poznati mediji, da ovi trendovi pomažu demokratama u njihovim izbornim izgledima.
Na primer, u Džordžiji je zabeleženo povećanje broja glasača stranog porekla i njihove dece uzrasta za glasanje za 337 procenata. U Severnoj Karolini je broj stanovnika porastao za 335 procenata, a u Teksasu za 156 procenata. I u Arizoni se broj stanovnika povećao za 111 procenata.
Značajan porast stopa naturalizacije uoči perioda 2022. i predsedničkih izbora 2024. mogao bi da donese velike dobitke demokratama, jer su marže u brojnim zamah državama bile male tokom poslednja dva predsednička izbora. Na primer, u Pensilvaniji, Bajden je pobedio sa manje od 81.000 glasova.
Mediji su priznali da brze demografske promene zbog imigracije naginju naciju ka trajnoj demokratskoj dominaciji.
„Najveća pojedinačna pretnja za dugoročnu održivost republikanaca su demografski podaci“, priznao je Akios prošle godine. „Brojevi jednostavno ne lažu ... ne postoji nijedan demografski megatrend koji favorizuje republikance.“
Očekuje se da će trenutni nivo legalne imigracije do 2041. godine dovesti 15 miliona novih birača rođenih u inostranstvu. Oko osam miliona tih glasača stići će u potpunosti zbog procesa poznatog kao „lančana migracija“, kojim novonaturalizovani građani mogu dovesti neograničen broj stranih državljana u SAD.
Kurir.rs/Breitbart