Bilo je to vakcinisanje biblijskih razmera, odjeknulo je u našoj epskoj javnosti maltene kao ženidba Janković Stojana. Biće to zacelo must read postkosovskog i postkoronalnog ciklusa.
O čemu je, zapravo, reč. Elem, hrvatska književnica Rudan, veoma popularna u Hrvatskoj, Srbiji (a možda i šire), potegla u Beograd i tu se, što bi rekli Hrvati, dala špricati. Sklona, međutim, publicitetu kakvom ju je već Bog sazdao, Vedrana je jednom srceparatelnom kolumnom po vascelom regionu rekla da se vakcinisala u Srbiji, na čemu joj je duboko zahvalna, jer će opet moći da ljubi unučiće i tako to. Time je - dibidus predvidivo - izazvala „srpske podele“ i istovremeno se izložila opasnosti da je u Zagrebu optuže za nacionalnu izdaju zbog primanja „četničke vakcine“.
Kako će to u Zagrebu biti hendlovano, nije naš problem. Tema naše kolumne je - furtutma koja se podigla na domaćem terenu. I to, bogme, povelika. Jedan deo ovdašnje javnosti, koja u suštini i ne postoji, beogradsko vakcinisanje Vedrane Rudan doživeo je kao još jedan sladunjavi dokaz „naše“ (jebo ja nas) širokogrudosti, gostoprimljivosti i širine duše, dočim je drugi (glasniji) deo javnosti (koja još manje postoji) zapao u žestoko antirudanski amok.
Komentari iz dubine amoka su - da opet upotrebim hrvatsku reč - osebujni, prepričaću nekoliko. 1. Eto im njihova EU, nemaju vakcine, kao što nisu imali ni Mekdonalds, došla maca na vratanca. 2. Na šta to liči vakcinisati strane državljane dok nema dovoljno vakcina ni za naše bake i deke. 3. Pa da, gostovala sa Vučićem u „Hit tvitu“, pa je Vučić dozu vakcine koje se javno odrekao, umesto da je da nekom siromašku, iz zahvalnosti ustupio Vedrani Rudan.
Iz teksta u Danasu, u kome je Tanja Mandić Rigonat pokušala (ne znam koliko je u tome uspela) da srbskoj javnosti objasni da u cijepljenju stranih državljana nema ničeg protivzakonitog, doznao sam da je N. N. novindžika televizora N1 gđi Rudan postavila pitanje - da li je grize savest.
Bilo je mučno, piše Tanja, dok je čitala „čisto otrovni tekst“ - i verujem joj da je bilo mučno, nisam čitao - ali je Tanja odmah potom napravila grešku koja se u Srbiji neprestano ponavlja, pa se - da se ne bi izložila sudu „demokratske javnosti“ - momentalno ogradila rečenicom: „Da ovo ne bi značilo kao targetiranje N1, kao hajka na nezavisni medij, moram da kažem da navijam da N1 opstane na medijskoj sceni.“
U čemu je tu greška. Evo u čemu. U prastaroj animističkoj zabludi da u Srbiji postoje totem stranke, vladine i nevladine organizacije i mediji koju su apriori garancija nepogrešivosti i kvaliteta i protiv kojih se ne sme reći ništa loše jer, u suprotnom, sledi javni degenek. Inače, i moja se neznatnost prodala Vučiću, pa se prošlog petka dala vakcinisati. Evo i poslednje vesti iz kolektivne euronesvesti: Tanja Mandić Rigonat je Vedranu Rudan dovela u Beograd da bi - „reklamirala Vučića“. Udri, Vučiću, ruka ti se pozlatila.
Kurir.rs
Foto: Marina Lopičić