Još od samog početka pandemije virusa COVID – 19, osobe obolele od dijabetesa su označene kao vrlo rizična grupa za razvoj teških formi infekcije, naročito ukoliko im je nivo šećera u krvi loše regulisan, ali i ako imaju pridružene bolesti, poput kardiovaskularnih i bubrežnih oboljenja.
Osobe koje imaju dijabetes, napominju lekari nemaju veću verovatnoću da dobiju COVID-19 nego opšta populacija. Međutim, infekcija korona virusom može im izazvati teže simptome i komplikacije. Sa druge strane, osobe koje nemaju komplikacije i čiji je nivo šećera u krvi dobro regulisan, nemaju veći rizik od razvoja težih oblika COVID-19 od opšte populacije.
Povećan rizik od teških formi bolesti potvrđuju i rezultati mnogobrojnih studija iz zemalja koje su bile teško pogođene virusom COVID-19. Tako je na primer u Italiji 35,5 odsto pacijenata koji su preminuli od COVID-19 imalo dijabetes. U SAD- u je 32 odsto pacijenata primljenih na intenzivnu negu imalo šećernu bolest, dok je u Kini 22 odsto pacijenata koji su preminuli imalo hronično povišen šećer u krvi. Situacija u Velikoj Britaniji je bila takva da 33 odsto svih smrtnih ishoda kod hospitalizovanih pacijenata sa COVID-19 je bilo povezano sa dijabetesom. Istraživanja su pokazala da pacijenti sa dijabetesom, koji dobiju covid infekciju, imaju veći rizik da budu primljeni na intenzivnu negu. Postoji značajna veza između dijabetesa i povećane smrtnosti, a dva puta je češće ozbiljno oboljenje od covid infekcije kod bolesnika sa dijabetesom, u poređenju sa asimptomatskim bolesnicima.
“Dijabetes je kompleksna, ozbiljna i opasna bolest. Ne boli i ljudi zato upadaju u tu “zamku” i zanemaruju terapiju i zdrav stil života koji je važan kod dijabetesa tipa 2. Na sve to utiče i kompleksnost terapije, jer oboleli od dijabetesa tip 2 često imaju i bolesti srca, pridružene su i druge bolesti, pa osoba dnevno mora da popije par tableta, a odavno se u Evropi koriste savremeni lekovi gde praktično jedna tableta može da zameni tri, četiri, da dobro reguliše šećer, smanji krvni pritisak i spreči komplikacije. I zato kada govorimo o terapiji kod dijabetesa tip 2, definitivno je da kaskamo kada je u pitanju inovativna terapija, koja se već šest godina koristi širom Evrope. Međutim sve nas je obradovala najava direktorke RFZO-a da će u najskorije vreme staviti savremene lekove za dijabetes na pozitivnu listu”, kaže Aleksandar Opačić, predsednik Dijabetološkog saveza Srbije.
Inovativni pristup lečenja dijabetesa je podržan još 2018. godine i od evropskog i od američkog Udruženja za dijabetes. Aktuelna pandemija u kojoj su dijabetičari posebno ugroženi, dodatni je alarm da je primena modernog pristupa terapiji dijabetesa važnija nego ikada pre.
Posmatrajući iz ugla endokrinologa kako se na zdravlje osoba obolelih od dijabetesa odražava upotreba inovativnih lekova, prof. dr Teodora Beljić Živković, endokrinolog i direktorka Klinike za interne bolesti KBC Zvezdara, kaže da mnogi medikamenti za dijabetes deluju nekoliko godina, a onda im dejstvo slabi.
“To, međutim, nije slučaj sa lekovima iz grupe SGLT2 inhibitora, čije dejstvo ne slabi. Mogu se uvesti u momentu dijagnoze, ali i nakon 10 i više godina trajanja dijabetesa. Zamislite da ste muškarac stariji od 55 godina ili žena starija od 60 godina i da se jako dobro osećate. Imate šećernu bolest i još jedan faktor rizika, poput pušenja cigareta, povišenog pritisaka ili masnoća u krvi. Ako počnete da uzimate jedan takav lek, možete produžiti život i sprečiti infarkt, popuštanje srca ili bubrega. Sve to, gledano na duže staze, smanjuje troškove lečenja u zdravstvu”, naglašava prof. dr Beljić Živković.
Istraživanja pokazuju da inovativni lekovi za dijabetes tipa 2 dodatno smanjuju rizik od srčane slabosti i infarkta.
“Medicinska praksa je nametnula vezu kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa. Praktično, skoro svi bolesnici sa dijabetesom imaju i kardiološke poremećaje, a primetili smo da primena savremenih oralnih dijabetika smanjuje komplikacije, kakva je pad nivoa glukoze ispod željenog nivoa, ali i smanjuje kardiološke komplikacije, jer imaju pozitivni efekat na regulaciju arterijskog pritiska,”objašnjava prof. dr Siniša Pavlović, kardiolog Kliničkog centra Srbije.
S obzirom na to da je dijabetes i vodeći uzrok bolesti bubrega, prof. dr Radomir Naumović, nefrolog i načelnik Klinike za nefrologiju KBC Zvezdara, objašnjava kakav efekat na tok bolesti imaju inovativni lekovi, koji su primarno napravljeni da smanjuju koncentraciju šećera u krvi. “Tokom kliničkih ispitivanja primećeno je da imaju povoljne efekte i na funkciju bubrega i na kardiovaskularni sistem. Lekovi iz grupe SGLT2 inhibitora, dovode do smanjenja telesne mase bolesnika što je veoma važno za sve bolesnike koji su gojazni i imaju hroničnu bolest bubrega. Zatim, snižavaju krvni pritisak što je od neprocenjivog značaja za usporavanje progresije hronične bolesti bubrega. Svojim efektima direktno usporavaju progresiju hronične bolesti bubrega i započinjanje lečenja ovih bolesnika dijalizama,”objašnjava prof. dr Naumović.
(Kurir.rs)