Na Jamajci vlada nestašica "trave".
Obilne kiše praćene produženom sušom, povećanjem lokalne potrošnje i smanjenjem broja uzgajivača marihuane uzrokovale su nestašicu na čuvenom, ali uglavnom ilegalnom tržištu ostrva, za koje stručnjaci kažu da je najgore što su videli.
„To je kulturna sramota“, rekao je Triston Tompson, glavni istraživač prilika za Tacaia, konsultantsku i brokersku firmu za pravnu industriju kanabisa u zemlji koja je tek u nastajanju.
Jamajka, koju stranci već dugo povezuju sa regeom i rastafarijancima, odobrila je regulisanu industriju medicinske marihuane i dekriminalizovala male količine 2015. Marihuana, koja je legalna u mnogim delovima sveta, putuje do menija restorana.
Ljudi uhvaćeni sa 56 grama kanabisa ili manje kanabisa trebalo bi da plate malu novčanu kaznu i neće se suočiti sa hapšenjem ili kaznenom evidencijom. Ostrvo takođe omogućava pojedincima da gaje do pet biljaka, a rastafarijani zakonski smeju da puše ganju u sakramentalne svrhe.
Ali sprovođenje zakona je malo, jer mnogi turisti i lokalno stanovništvo i dalje kupuju marihuanu na ulici, gde je postala sve retka - i skuplja.
Obilne kiše tokom prošlogodišnje sezone uragana napale su polja marihuane koja su kasnije bila izgorela u suši koja je usledila, uzrokujući desetine hiljada dolara gubitka, tvrde farmeri koji gaje saksije van pravnog sistema.
„Sve je uništilo“, rekao je Danijel Bozra, koji uzgaja marihuanu u jugozapadnom delu Jamajke, u istorijskom selu zvanom Akompong, koje su osnovali odbegli robovi iz 18. veka poznati kao Maroons.
Pogoršanje problema bile su stroge mere Covid-19, uključujući policijski čas od 18 sati, što je značilo da poljoprivrednici ne mogu noću da paze na svoja polja noću, što je uobičajeno, rekao je Kenrik Volas (29), koji uz pomoć uzgaja 2 hektara u od 20 drugih poljoprivrednika.
Primetio je da nedostatak puteva primorava mnoge poljoprivrednike da hodaju kako bi stigli do svojih polja - a zatim i po vodu iz bunara i izvora. Mnogi nisu mogli da obavljaju te poslove noću zbog policijskog časa.
Vallace je procenio da je poslednjih meseci izgubio više od 25.000 NZ i uzgajao samo 300 kilograma (136 kg), u poređenju sa prosečno 700 do 800 funti (318-363 kg) koje grupa obično proizvodi.
Aktivisti kažu da veruju da su pandemija i popuštanje jamajčkih zakona o marihuani doveli do povećanja lokalne potrošnje što je doprinelo oskudici, čak i ako je pandemija naglo oštetila dolazak turista željnih ganje.
„Prošla godina je bila najgora. ... Nikada nismo imali ovoliki gubitak “, rekao je Tompson. „To je nešto toliko smešno da kanabisa nema dovoljno na Jamajci.“
I turisti su to zabeležili, postavljajući postove na veb stranice o putovanjima o poteškoćama u pronalaženju droge.
Pol Burk, izvršni direktor Jamajskog udruženja uzgajivača i proizvođača ganje, rekao je u telefonskom intervjuu da se ljudi više ne plaše zaključavanja sada kada vlada dozvoljava posedovanje malih količina. Rekao je da se stigmatizacija protiv ganje smanjila i da više ljudi ceni njenu navodnu terapijsku i lekovitu vrednost tokom pandemije.
Burk je takođe rekao da su neki tradicionalni mali poljoprivrednici prestali sa uzgojem, jer ne mogu da priušte ispunjavanje uslova za legalno tržište, dok policija nastavlja da uništava ono što je opisao kao „dobra polja trave“.
Vladina uprava za izdavanje dozvole za kanabis - koja je ovlastila 29 uzgajivača i izdala 73 licence za prevoz, maloprodaju, preradu i druge delatnosti - rekla je da marihuane ne nedostaje u regulisanoj industriji. Ali poljoprivrednici i aktivisti kažu da je trava koja se prodaje putem legalnih dispanzera poznatih kao biljne kuće mnogima nedostižan, s obzirom da i dalje košta pet do deset puta više od one na ulici.
Kurir.rs/stuff.co.nz