PODVIG KARDIOHIRURGA S "DEDINJA": Izveli prvi put na Balkanu operaciju srca zahvaljujući kojoj Švarceneger gazi osmu deceniju
Kardiohirurzi s Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" izveli su prvi put na Balkanu zahtevnu tzv. Rosovu operaciju na mladim pacijentima. Zahvat je izveden uz pomoć prof. Džebrin El Kuri s klinike Saint-Luc u Briselu, a ova operacija produžila je život i čuvenom Arnoldu Švarcenegeru, koji gazi osmu deceniju.
Kardiohirurg doc. dr Slobodan Mićović i tim stručnjaka "Dedinja" zajedno sa prof. El Kurijem operisali su juče dve žene - od 33 i 39 godina, kojima je propao levi aeortni zalistak. Tokom operacije od pet sati propali levi aortni zalistak zamenjen je desnim tzv. plućnim zalistkom, a ne kao do sada mehaničkim implatantom. Ova procedura namenjena je posebno mladima, sportistima, ženama koje bi da rađaju i izvodi se na pacijentima starosti od 18 do 50 godina, a znači dugovrečnost.
- Nema idealne zamene za aortni zalistak, svaka biološka ili mehanička proteza vremenom donosi komplikacije. Naročito je važno kod mladih pacijenata naći idealnu i dugovečnu intervencije, a to je upravo Rosova procedura. Operacija se radi na oštećenom zalistku s leve strane na aortnoj poziciji. Isti taj zalistak se ukloni, a uzme se i skine neoštećen desni zalistak, tzv. plućni zalistak i premesti na levu stranu. Tako se dobija fantastičan rezultat hemodinamski i to je pacijentov zalistak, nema nikakvog stranog materijala - kazao je za Kurir prof. El Kuri.
On je dodao da se umesto desnog, plućnog zalistka stavlja biološki koji, zato što je na desnoj strani srca, ostaje dugo prohodan: - Ovom procedurom se izbegava antikoagulantna terapija, koja vremenom nosi rizike, ne koriste se lekovi i ljudi postaju zdravi.
Dr Mićović je objasnio da kod ovih pacijenta aortni zalistak sa leve srčane strane postaje tvrd ko kost i sprečava prolazak krvi iz srca put velikih krvnih sudova.
- Ti ljudi gube snagu, čak i padaju u nesvest, imaju anginu pektoris. To je vrlo opasna bolest koja se sporo razvija, a procenat nagle srčane smrti je jako veliki. I zato je bitno da se otkrije na vreme i uradi operacija. Arnold Švarceneger je još kao mlad uradio Rosovu proceduru i čovek je već u sedamdesetim godinama - kazao je za Kurir doc. Mićović i dodao da kasnije gotovo i nema potrebe za reoperacijom, a kvalitet života je mnogo bolji nego kad se radi klasična kardiohirurška procedura.
(Kurir.rs/J.S.Spasić)