STANKO ĐOKIĆ (69) VRATIO SE IZ MRTVIH S RESPIRATORA: Kad odneše i četvrti leš, zaurlah: NEĆU DA UMREM!
Stanko Đokić (69) iz Obrenovca vraćen je iz mrtvih s respiratora. To, veli, duguje lekarima u KBC "Bežanijska kosa", ali i tome što je odbijao da se preda. Ovaj električar u penziji živi sa ženom, čuvali su se da dočekaju vakcinu, ali je tu i tamo radio privatno. I dobili su koronu, ona dobro prošla, a on jedva pretekao. Sredinom decembra smešten je u bolnicu, četiri dana bio je na kiseoniku, a potom je krenuo pakao.
- Prebačen sam na intenzivnu. A tamo počinju da umiru. Jedan po jedan s respiratora. Bilo je strašno. Jedan, drugi, treći, odoše. Pokušavali su da ih ožive, ali ništa. To je tako strašna smrt da ne mogu da vam opišem. Skidaju s njih aparate, stavljaju EKG da vide da li je srce skroz stalo. Kad i to utvrde, sestre im vezuju ruke i noge i stavljaju ih u najlonski džak. Dolazi ekipa i nosi ih. Onaj do mene, četvrti, uguši se, i ne stiže na respirator. Ostah sam, došao red da i ja umrem - seća se agonije Stanko.
Kad je i poslednji leš odnesen iz sobe, jedan anesteziolog je bio tu. - Počeo sam da urlam: "Neću da umrem! Neću da umrem!" A on će mi: "Nećeš, samo stavi masku." Kidao sam sve, vezali su me. I tu sam se valjda onesvestio - priča kako je dospeo na respirator. Na mašini je bio 15 dana, i bubrezi su mu otkazali, pa je radila dijaliza. I sve to vreme je sanjao. - Svašta sam sanjao. Nisam znao ni da li je stvarnost ili san. Kad sam se vratio u život, pitam ženu da li je naše kuče Maza uginulo, sanjao sam da je više nema. A ona živa.
U bolnici je bio 47 dana, smršao 20 kg, učio da hoda. - Kad sam došao kući, tek tad sam mislio da ću da poludim. Hteo sam da pobegnem. Nisam znao šta je stvarnost, a šta nije. Sad sam bolje. To što sam živ je pravo čudo. I doktori su mi rekli da sam fenomen. Hvala svima u "Bežaniji", divni su, sistem je bio savršen - veli Stanko i u šali dodaje: - Ni bog me nije hteo.
Kurir.rs/J.S.Spasić