Studenti na prestižnom turskom univerzitetu više od mesec dana protestuju zbog političkog mešanja u rad univerziteta, čime je generacija koja će imati važan glas na sledećim izborima u Turskoj iznela neke od najglasnijih optužbi protiv proširenja ovlašćenja predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.
Posle više od mesec dana protesta studenata na istanbulskom Univerzitetu Bosfor zbog političkog uplitanja na univerzitet, Erdogan je pojačao svoj stav - dekretom o otvaranju novih fakulteta, piše Blumberg, a prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE).
Predsednički ukaz objavljen u subotu najavio je osnivanje fakulteta prava i komunikacija u trenutku kada studenti protestuju zbog imenovanja lojalnog rektora Meliha Bulua.
Oba poteza, ocenjuje Blumberg, nude vladi priliku da utiče na zapošljavanje na bivšem američkom univerzitetu, koje Erdoganove pristalice smatraju preterano prozapadnim.
Otvaranje fakulteta predsedničkim ukazom neobično je, ukazuje Blumberg, naglasivši da se novi fakulteti obično otvaraju na zahtev univerziteta posle savetovanja s Većem visokog obrazovanja.
Policija je privela stotine demonstranata na Bosforskom univerzitetu, ali i drugim mestima gde su se u proteklih mesec dana odvijali protesti u znak solidarnosti s onima koji se protive imenovanju rektora koji je povezan s Erdoganovom vladajućom partijom, prenosi Asošiejted pres.
Najviši vladini zvaničnici kazali su da terorističke grupe izazivaju proteste, a sam Erdogan je studente koji protestuju nazvao teroristima. Saopštenja iz kancelarije guvernera Istanbula, dodaje AP, navode podatke o vezama pritvorenih demonstranata sa zabranjenim levičarskim i kurdskim militantnim grupama.
Studenti na prestižnom turskom univerzitetu više od mesec dana protestuju zbog političkog mešanja u rad univerziteta, čime je generacija koja će imati važan glas na sledećim izborima u Turskoj iznela neke od najglasnijih optužbi protiv proširenja ovlašćenja predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, prenosi danas Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.
Posle više od mesec dana protesta studenata na istanbulskom Univerzitetu Bosfor zbog političkog uplitanja na univerzitet, Erdogan je pojačao svoj stav - dekretom o otvaranju novih fakulteta, piše Blumberg.
Predsednički ukaz objavljen u subotu najavio je osnivanje fakulteta prava i komunikacija u trenutku kada studenti protestuju zbog imenovanja lojalnog rektora Meliha Bulua.
Oba poteza, ocenjuje Blumberg, nude vladi priliku da utiče na zapošljavanje na bivšem američkom univerzitetu, koje Erdoganove pristalice smatraju preterano prozapadnim.
Otvaranje fakulteta predsedničkim ukazom neobično je, ukazuje Blumberg, naglasivši da se novi fakulteti obično otvaraju na zahtev univerziteta posle savetovanja s Većem visokog obrazovanja.
Policija je privela stotine demonstranata na Bosforskom univerzitetu, ali i drugim mestima gde su se u proteklih mesec dana odvijali protesti u znak solidarnosti s onima koji se protive imenovanju rektora koji je povezan s Erdoganovom vladajućom partijom, prenosi Asošiejted pres.
Najviši vladini zvaničnici kazali su da terorističke grupe izazivaju proteste, a sam Erdoan je studente koji protestuju nazvao teroristima. Saopštenja iz kancelarije guvernera Istanbula, dodaje AP, navode podatke o vezama pritvorenih demonstranata sa zabranjenim levičarskim i kurdskim militantnim grupama.
Zvaničnici SAD, Ujedinjenih nacija i Evropske unije kritikovali su postupanje s protestima, ističući niz homofobnih komentara koje su izneli Erdoan i drugi zvaničnici osudjujući demonstracije.
Imenovanje akademika povezanog sa vladajućom partijom za rektora Bosforskog univerziteta, jedne od najkonkurentnijih škola u zemlji i bastiona liberalnih ideja dovelo je do višenedeljnih demonstracija, hapšenja i nekih od najglasnijih optužbi protiv ekspanzivnih ovlašćenja turskog predsednika, piše Vašington post.
Mirni protesti na istanbulskom univerzitetu naišli su na silu, pa su pored pretresa domova i pritvaranja studenata, vladini zvaničnici podstakli polarizirajući i toksični kulturni rat ciljajući LGBTQ studente kao inicijatore nemira i devijante koji krše turske vrednosti.
Njihova žestina, ukazuje list, sugerisala je uzbunu vlasti zbog sve veće podrške demonstracijama, uključujući opozicione stranke i studente s drugih univerziteta. Stanovnici nekih četvrti u Istanbulu noću su lupali loncima i tiganjima u znak solidarnosti s protestima, dodaje list.
Kriza je, ocenjuje Vašington post, usmerila pažnju na Erdoanovo rukovodjenje državnim institucijama posle pokušaja puča pre gotovo pet godina posle kojeg je, izmedju ostalog, izdao hitni dekret kojim se ovlašćenje za izbor rektora s univerziteta prenela na predsednikovu kancelariju.
Drugim dekretom naredjeno je otpuštanje više od 1.000 profesora s desetaka univerziteta, što je bio deo masovne vladine čistke osumnjičenih neprijatelja u državnim institucijama ali koji je, prema kritičarima, ukazivao na Erdoanove ubrzane napore da preuzme više vlasti.
Vladine akcije od pokušaja državnog udara izazvale su proteste, ali malo koji su imali podršku kakva je vidjena posle imenovanja rektora prošlog meseca. Osim u Istanbulu, poslednjih dana održani su protesti u prestonici Ankari i Izmiru.
Eskalirajući protesti zbog imenovanja rektora na prestižnom istanbulskom univerzitetu postali su neočekivani katalizator za razočaranu i nedovoljno zaposlenu tursku mladež koja bi mogla iskaliti svoje frustracije na vladu predsednika Erdogana, piše Gardijan, napominjući da je prošle nedelje u sukobima policije i demonstranata u Istanbulu i Ankari uhapšeno više 300 ljudi, većinom studenata.
Iako su, naglašava Gardijan, posle gotovo dve decenije vladavine Erdoganove Partije pravde i razvoja mnoge starije generacije zahvalne Erdoganu na izgradnji puta i bolnica i podizanju životnog standarda radničke klase, turska generacija Z nikada nije znala ništa drugo osim vladavine te stranke koju poslednjih godina definišu politička nestabilnost i ekonomska previranja.
Uprkos Erdoganovim pokušajima da vaspita "pobožnu generaciju", čini se da se mladi koji su bez posla okreću od religije i odbacuju njegovu viziju budućnosti Turske.
Ljudi rodjeni izmedju sredine 1990-ih i početka 2010-ih čine 39 odsto stanovništva Turske od 82 miliona, a na sledećim opštim izborima, zakazanim za 2023, biće oko pet miliona novih glasača - demografski pomak koji bi mogao imati političke implikacije jer se, ukazuje Gardijan, politički glasačka marža Erdoganove stranke i dalje se smanjuje.
Kurir.rs/Beta