Četvoročlana porodica Stanković iz Donje Slatine kod Leskovca živi u strahu otkako se deo plafona oronule kuće obrušio i povredio devojčicu.
U nedavnim poplavama ostali su i bez mosta, jedinog prilaza do kuće. Nemoćni su da bilo šta reše sami, jer je otac, koji je radio sezonske poslove, pre šest meseci izgubio nogu.
Sa čizmama pa kroz potok, jedini je put do četvoročlane porodice Stanković. U trošnoj tuglari dve sobe. Popucale zidove prekrili su čađ i memla. Trule su i cerove grede. Nedavno se deo plafona sručio na Mileninu glavu. Od tada nemaju miran san.
- Pisala sam domaći i odjednom je pao na moju glavu deo plafona. Jako sam se uplašila. I posle sam se samo probudila i videla sam da su doktori bili iznad moje glave - kaže Milena Stanković.
Milenina majka, Aleksandra Stanković, kaže da strahuju od svake kiše.
- Dete prošli put samo što nije stradalo. Kupatilo nemamo. Nemamo most. Mnogo se teško živi - dodaje Aleksandra.
Za Bratislava nije bilo predaha sve do pre šest meseci, kada je na kombajnu izgubio nogu. Sada žive sa 6.000 dinara, koliko iznosi dečji dodatak.
- Radio sam sezonski, kad me ko zovne, da zaradim pare za ovu decu. Treba za školu, za užine. Sad sam ostao bez noge. Ne mogu da radim. Ne znam kako ću i šta ću - ističe Bratislav Stanković.
Milena je šesti, a Jovana sedmi razred. I pod teretom teškog života vedre su, skromne, vredne i dobri đaci.
- Sve pomažemo. Tata ne može. Idemo u prodavnicu, sve uzimamo. Donosimo drva - navodi Jovana Stanković.
Komšije i prijatelji pomažu koliko mogu. I njihovi su budžeti, kažu, skromni.
- Uz pomoć ljudi dobre volje koliko-toliko da im se pomogne. Mislim da bi trebalo. Svi pomalo da pomognemo - naglašava Mirjana Savić, komšinica iz Donje Slatine.
Muke Stankovića ganule su leskovačke srednjoškolce humanitarce. Pokrenuli su akciju za izgradnju novog, toplog doma. Nadaju se da će ih u tome mnogi podržati.
(Kurir.rs/ RTS)