Da budu bliži pacijentima i da se smanji broj dolazaka u domove zdravlja
BEOGRAD - Pri svakom domu zdravlja u Srbiji biće uvedena služba za kućno lečenje, a izabrani lekar će 20 odsto radnog vremena provoditi na terenu, kako bi se dodatno smanjila potreba pacijenata da odlaze u zdravstvene ustanove, a sistem bio bliži njima.
Ovo je predviđeno nacrtom Plana optimizacije zdravstvenih ustanova koji je danas predstavljen na onlajn konferenciji.
Državni sekretar Ministarstva zdravlja Ferenc Vicko kaže da je optimizacija mreže zdravstvenih ustanova ključan proces da se postigne efikasnije i kvalitetnije i održivo zdravstvo u Srbiji.
"Ovo je masterplan i sve sugestije treba poslati do 22. februara", rekao je Vicko i dodao da su konsultiovane sve zdravstvene ustanove i puno njih, preko 250, su posećeno i bilo je dosta vremena za konstruktivne predloge.
Optimizacijom mreže zdravstvenih ustanova postižu se višestruke koristi, navodi, a to je racionalizacija troškova u zdravstvu, da se iskoriste maksimalno kapaciteti.
Masterplanom je predviđeno da se 85 svih zdravstvenih problema građana rešava u domovima zdravlja, te da tako građani neće više morati da odlaze samo po uput u domove zdravlja, često putuju do većih gradova u bolnice kako bi obavili specijalisticki pregled.
Novim planom organizacije predviđeno je pripajanje domova zdravlja opštim bolnicama, što znači da će lekare specijaliste formalno preuzeti bolnice iz istog okruga, radi lakše razmene zaposlenih između ustanova.
Oni će uglavnom nastaviti da rade na mestu gde su dotada radili, međutim, specijalisti iz opštih bolnica deo radnog vremena provodice i u domovima zdravlja gde postoji potreba za odredenim kadrom.
Na ovaj način, smanjiće se nedostatak lekara specijalista, naročito u seoskim sredinama, iz kojih pacijenti često moraju da putuju do Beograda, Novog Sada, Niša ili Kragujevca.
Do sada su izbrani lekari više od polovine pacijenata slali u bolnice sekundarnog i tercijarnog nivoa, što nije uobicajena procedura. Nova organizacija omogućiće da građani u domove zdravlja ne odlaze samo po upute, već će specijalista intervenisati i odrediti da li je pacijent za bolničko zbrinjavanje.
Jacanje politike primarne zdravstvene zaštite uz preuzimanje vecih obaveza lekara u domovima zdravlja cilj je Drugog projekta razvoja zdravstva, a nova praksa u mnogome će rasteretiti tercijarne ustanove omogućiti im da se ozbiljnije bave težim kliničkim slikama.
Masterplan optimizacije mreže zdravstvenih ustanova urađen je kroz Druigi projekat razvoja zdravstva Srbije, a uz podršku Svetske banke
(Kurir.rs/Tanjug)